Izvor: Politika, 16.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Alarm za pasivne pušače
Karcinom pluća je najčešći maligni tumor, jer se godišnje u svetu otkrije kod oko 1,5 miliona ljudi, a statistika govori da od ove bolesti umre više osoba nego od tri sledeća najčešća karcinoma zajedno: debelog creva, dojke i prostate. Međutim, docent dr Dragan Subotić, grudni hirurg i načelnik Prvog hirurškog odeljenja Instituta za plućne bolesti Kliničkog centra Srbije, kaže da ovi podaci ne bi trebalo da navedu na pogrešan zaključak da za obolele od karcinoma pluća nema leka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naročito ako je moguće uraditi operaciju. – Lečenje ovog oboljenja je multidisciplinarno, a uspeh lečenja zavisi od toga koliko je bolest uznapredovala u momentu otkrivanja. Utvrđeno je, prema svetskim statistikama, da i do 40 odsto operisanih bolesnika, računajući sve stadijume zajedno, živi pet godina duže posle operacije – istakao je dr Subotić.
Kada je reč o uzrastu obolelih, osnovna razlika u odnosu na stanje od pre 20 godina jeste povećanje broja pacijenata mlađeg uzrasta, između 40. i 50. godine života. Najveća novina na epidemiološkom planu je iznenađujući porast učestalosti karcinoma pluća kod žena, a ovaj trend je najviše izražen u najrazvijenijim zemljama.
– Kod žena je smrtnost od karcinoma pluća šestostruko uvećana između 1990. godine i 1997. godine i to se pripisuje povećanju broja žena koje puše. Tačno je da od karcinoma pluća najčešće obolevaju pušači i da je u Evropi aktivno pušenje uzrok raka pluća kod 85 odsto muškaraca i 70 odsto žena koje obole od ove bolesti. Međutim, važno je istaći značajan porast obolevanja među nepušačima, jer i pasivno pušenje, odnosno prisustvo u prostoriji sa duvanskim dimom, predstavlja faktor rizika za nastanak karcinoma pluća. Čak kod četvrtine nepušača koji obole od karcinoma pluća uzrok je pasivno pušenje. Utvrđeno je da žene pušača imaju 30 odsto veće šanse da obole od raka nego žene nepušača. Ako se izuzme pasivno pušenje, svi ostali mogući uzroci raka pluća (profesionalne nokse, jonizujuće zračenje, teški metali) predstavljaju uzrok smrti samo kod 10 odsto umrlih od ove bolesti – naglasio je naš sagovornik.
Najveću novinu na planu selekcije bolesnika za operaciju poslednjih nekoliko godina predstavlja mogućnost vrlo precizne procene ukupnog rizika nastanka postoperativnih komplikacija, uključujući i smrtni ishod.
– Hirurško lečenje pruža najveće šanse za dužinu preživljavanja koja direktno zavisi od toga u kojem je stadijumu bolest otkrivena. Ukoliko u momentu operacije ne postoje metastaze u limfnim žlezdama, od 70 do 80 odsto operisanih preživi pet godina i duže. Poslednjih godina dosta se očekuje od takozvane ciljane terapije, odnosno terapije malim, visoko selektivnim molekulima koji obavljaju inhibiciju jedne biohemijske reakcije na nivou jedne vrste ćelijskih receptora. Prva iskustva sa ovim vidom lečenja imaju i naši onkolozi. Za sada su lekovi iz ove grupe registrovani samo kao druga linija terapije u slučaju obnavljanja bolesti posle operacije, hemio ili zračne terapije. I mi grudni hirurzi dosta očekujemo od ove vrste terapije, naročito u slučaju recidiva bolesti posle operacije koji se veoma teško leče – zaključio je naš sagovornik.
[objavljeno: ]
