Izvor: Politika, 30.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akreditacione skrivalice
Kad je na nekom fakultetu ili studijskom programu stepen prolaznosti po predmetima toliko različit kao što je po oblastima, odnosno potkomisijama Komisije za akreditaciju Ministarstva prosvete, nastavnik na predmetu sa prolaznošću koja je bitno ispod proseka – može ostati bez ponovnog izbora.
Radna tela Komisije za akreditaciju su očigledno proizvela vrlo različit stepen prolaznosti visokih škola po naučnim poljima u nedavno obavljenoj prvoj fazi verifikacije prema standardima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je propisao Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije. Zbog malog broja škola u poljima medicine, umetnosti i prirodno-matematičkih nauka, slaba prolaznost može biti slučajna.
Međutim, u tehničko-tehnološkim i društveno-humanističkim strukama, gde je ocenjivano ukupno 65 škola, ogromne razlike u prolaznosti nisu slučajne. U tehničko-tehnološkoj oblasti prolaznost je 73 procenta, a u društveno-humanističkoj samo oko 26 odsto.
"Pokolj" u društveno-humanističkim naukama očigledno je bio usmeren na discipline iz ekonomije, biznisa i menadžmenta. U tehničko-tehnološkom polju, iz ovih disciplina akreditacije su dobila četiri programa, dok su mnoge škole ekonomskog i poslovnog usmerenja sa istim programima odbijene.
Otkud tolika odbojnost prema školama ovog profila? Očigledno je došao do izražaja sastav, po strukama, članova potkomisije i njihov odnos prema ekonomskom i poslovnom profilu (uključujući i menadžment). Oni na to privatno imaju pravo, ali ne i u radu na akreditaciji.
Moguće je da su razlike u prolaznosti po poljima i vrstama škola proizašle iz razlika u profesionalnosti postupka potkomisija. U društvenom polju, a posebno kod ekonomskih i poslovnih programa, već je primećeno mnogo povreda postupka, kao što su donošenje odluka bez recenzije, rad potkomisije u nepotpunom sastavu itd. Ima i dokaza o nelegitimnom sastavu pojedinih potkomisija, kada je, na primer, lice izabrano u Komisiju za akreditaciju suprotno Zakonu, ili kada lice, pre okončanja postupka, na javnom sastanku iskazuje negativne ocene o nekim školama, čime dokazuje da nije objektivno i nepristrasno. To je povreda Kodeksa ponašanja članova Komisije za akreditaciju.
S obzirom na to da je bilo mnogo više takvih nedopuštenih ponašanja nego što je ovde, samo ilustracije radi navedeno, smatram da Konferencija viših škola treba da prikupi sve dokaze o tome i predoči ih Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje.
Savet će morati da amortizuje, koliko se može, sve štete nastale u prvostepenom postupku i da obezbedi da u procesu akreditacije sva polja nauka budu tretirana na jednak i zakonit način.
Kada se razmotri struktura prvostepenih akreditacija po vrstama osnivača (državni, nedržavni) otkriva se da je ceo proces služio samo jednom cilju – da se zatvore nedržavne više – visoke škole.
Jer, u tehničko-tehnološkim naukama pozitivno je 80 odsto državnih škola, a odbijeno 75 procenata nedržavnih! U društveno-humanističkom polju akreditovano je 50 odsto državnih, a odbijeno je 82 procenta nedržavnih škola!
Pošto je očigledno da sistem akreditacije s takvom diskriminacijom nedržavnog sektora ne može da ostvari Ustavom i zakonom garantovanu jednakost i ravnopravnost svih (nezavisno od vrste osnivača) visokih škola i univerziteta, i svih oblika svojine, potrebno je hitno izvršiti neophodne izmene Zakona o visokom obrazovanju, a posebno zbog toga što je ovaj propis u ključnim elementima suprotan novom Ustavu.
Proces akreditacije treba prekinuti na šest meseci, promeniti Zakon, izabrati nova radna tela koje Zakon bude ustanovio, a zatim početi iz početka.
Ako bi u razvijenim, pre svega anglosaksonskim, zemljama nedržavne obrazovne institucije bile tretirane kao u Srbiji, odmah bi intervenisao Ustavni sud.
doktor ekonomskih nauka
[objavljeno: ]
