Izvor: BKTV News, 15.Jan.2013, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako kaže „Blic“…
„Blic“ već nekoliko godina objavljuje liste „najmoćnijih“ u raznim oblastima. I verovatno da to ima svoje čitaoce. Verujem i više od onih koji se nalaze na tim listama ili njihovih najbližih rođaka i prijatelja.
Ali to nije razlog što bih ukazao na neke nelogičnosti. Možda više nedorečenosti ili subjektivizma. Zadržao bih se samo na 50 najmoćnijih u medijima.
Ne ulazim u redosled po kome su poredjani. Bio bi to mukotrpan posao, pogotovo što su obrazloženja štura i nedovljna da se o bilo kome stekne pravo mišljenje. A nikako ne bih zaključivao da li su, recimo Vukotić prvi čovek „Večernjih novosti“ i Bujošević to isto u „Politici“ zaslužili ta mesta, jer mogu da bude, i sam subjektivan. Osim što mi smeta da se za profesionalce na jedan „opak“ način sugeriše nešto drugo, a ne „njihova moć“. Recimo za Manojla Vukotića, nekadašnjeg glavnog urednika i samog „Blica“, kao merilo „moći“ navode da “gotovo nije bilo godine u kojoj Manojlu Vukotiću nisu prognozirali da mu je to poslednja na čelu ove medijske kuće“. Ni reč ko je to prognozirao i zašto. Ni reči da li su Novosti odista najtiražniji list i da je to, uz kvalitete i objektivnost, nešto što glavnom uredniku daje moć. Ipak, priznaju da pravi dobre novine. Bar nešto „opipljivo“ i lako proverljivo.
Za Dragana Bujoševića, glavnog urednika „Politike“, kažu: “mnogi su već videli kako odlazi sa tog mesta nakon što su na izborima pobedili naprednjaci“
I kod jednog i kod drugog „Blic“ sadašnje stanje, a time i medije vraća u vreme nekoliko decenija unazad. I sugeriše da su NOVOSTI i POLITIKA režimski listovi, a oni, „Blic“, da ne služe svom gazdi. Sumnja se javlja već zbog toga što ni Novosti, a ni Politika nisu u većinskom vlasništvu države pa da promenom režima padaju i glavni urednici.
To je jedan problem u ovakvm rangiranju u kojem nema ni ko stoji iza njega, a još manje po kojim kriterijuma je ono rađeno. Jer na listi su se našli Anđelković, koji je prava preneo na majku, a ima samo radio, koji je slušan zbog muzike a ne nekog kompleksnijeg društvenog uticaja, Marković iz Jagodine učino nešto slično, ali je prava preneo na sina, a Bogićeviću, koji je otkupio polovinu akcija „Politike“, u moć ubrajaju što je otkupio potraživanja Novosti, iako je to uobičajena finansijska transakcija. Ili su prećutali nešto što javnost ne zna. Jer, na ovoj listi nema Beka koji je najveći pojedinačni vlasnik u Novostima.
Na listi su šest medijskih agencija, tako da padaju u vodu tvrdnje da Đilas drži monopol u delu koji se bavi pribavljanjem finansijskih sredstava kroz oglase ili slične akcije koje nisu vezane za uređivanje novina. Tu su i sadašnji i bivši predsednici udruženja novinara, što je od uvek bilo velika čast, ali ne i moć i u profesiji, i u javnosti.
I najzad, „Blic“ izgleda da je načinio ovu list da bi samog sebe promovisao za najboljeg, najjačeg, najuticajnijeg i ko zna u čemu još prvog. Jer, na listi su svi koji išta znače u toj medijskoj kući. Ukupno ih je šest, a u obrazloženjima je: za direktora – da je najmoćniji u ovom delu Evrope, glavni urednik da je prvi u ovom delu Evrope stvorio „integrisanu redakciju“, a u Novostima je to učinjeno, ali na istinski način, još krajem šezdesetih godina prošlog veka. Dalje, da je „Blic“ najčitaniji, „Alo“ najprodavaniji, NIN da se osavremenio, da je glavan urednica „Blic žena“ moćna što uspeva da „održi taj list“. Nedostaje samo onaj „24 časa“ koji se besplatno deli da je i najtiražniji među novinama koje se besplatno dele.
I da ne bude zabune. Nemam ništa protiv takvih lista, ali je minimum obaveze svakog ko to čini da objavi kriterijume po kome se neko rangira, pa da čovek razume ili shvati da je šefica Odeljenja za medije OEBS-a odista moćna u Srbiji, jer ovako ne znam da li je njena institucija nekadašnji „Agitprop CK SKJ“! I, naravno, koliki su stvarni tiraži štampanih i prodatih primeraka svake novine, jer moć se stiče kada to potvrdi čitalac.
Mirko Stamenković
Tweet
