Izvor: Blic, 20.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ako jednom sretnem Mariju
FINSKA euforija protutnjala je pored mene kao pokraj turskog groblja. Srbija na vrhu Evrope, i stare, a i ove nove, nije me pošteno ni dotakla. A buljio sam i ja u TV, nije da nisam. I činilo mi se kao da sam sve to već proživeo, samo što tada nismo pobedili. To već viđeno, k'o i neviđeno, od mene dobi tek rutinski odlazak na spavanje. Laku noć i, eto, čestitam!
Zvuči šašavo, ali više sam se štrecao kad je onomad u Bormiju, u drugoj vožnji ojužilo, pa Križaju za stotinku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izmače bronza. Iako na skije nikad nisam stao. Ako je ikada sretnem, kako bih to objasnio Mariji Šerifović? Čime bih opravdao ovu bezviznu ravnodušnost, ovaj na jedvite jade podgrejani aplauz, gorak kao premijera u polupraznoj sali?
Kako da se veselim što nam je molitva uslišena, kad su najbolji glasovi falširali. Pa će svečanosti horske kojima, bar na papiru, diriguje maestro Koštunica, opet biti sve - izuzev praznika za uši i dušu.
VLADA koju smo dobili nema mnogo veze s rezultatima januarskih izbora. Pa ipak, politički analitičari, strani i domaći posmatrači, potencijalni investitori, pa čak i deo birača, očekuju da nas upravo ta, u zadnji čas sklepana momčad obraduje plasmanom u Evropu. Ako se to zaista dogodi, radovaću se kao kad je Srbija pobedila na „Eurosongu".
Drmoser, čujem kako mi tepaju između redova, iznervirani mojim namćorisanjem. A kako bih drugačije? Da mogu, ja bih Evropu ponovo gađao ludim letnjim plesom, pa da Pariz, London i Lisabon vide šta su snovi šengenski i halteri balkanski. Ali pravila su jasna - na Pesmi Evrovizije mogu učestvovati bivše emocije, pa čak i bivša braća, ali ne i bivše države. One koje su opklade na svoju decu davno izgubile.
