Izvor: Politika, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akcija poklonjenih akcija
Skupština je u leto 2001. godine Zakonom o privatizaciji dodelila na poklon, a vladi je ostavila da podeli akcije svim punoletnim građanima Srbije koji ih nisu dobili u postupku privatizacije, najkasnije za dve godine. Propisani rok za privatizaciju društvenog kapitala istekao je 2005, a rok za privatizaciju državnog kapitala nije ni utvrđivan. U Privatizacionom registru nakupilo se akcija za poklon od privatizovanih preduzeća, iako za to nije uvek poštovan zakon (Mobi 63 i banke).
Pred >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Skupštinom je nova izmena Zakona o privatizaciji, prema kojoj bi se tokom 2009. godine privela kraju i naša prespora privatizacija društvenog kapitala. Kad će se privatizovati državni kapital, ne pominje se. Neki ministri su se izjasnili protiv te privatizacije.
Istovremeno je pred Skupštinom Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu građanima u postupku privatizacije. Pravo na poklon-akcije obradovaće sve one koji se registruju za to pravo u roku od šest meseci od kada ih na to pozove Agencija (verovatno postojeća za privatizaciju). Već namenjeni poklon se oduzima onim građanima koji sredinom ove godine nisu prebivali u Srbiji, ili koji su posle tog roka postali državljani Srbije, ili koji ne budu u biračkom spisku opštine. Ali poriče se ikakvo udvaranje glasačima sa tim uslovom, iako će to doneti neke nove birače na spiskovima, na kojima je i dosad bilo viškova.
Građanima neće biti date sve akcije koje su već registrovane za poklon. Propisano je da se prvo pokuša s njihovom prodajom, prema odluci Agencije, od strane Akcijskog fonda. Od postignutih prodajnih cena, pokriće se prvo troškovi prodaje od strane tih monopolista, a nije im zakonom ni zadatak preciziran, ni trošak ograničen. Samo preostale neprodate akcije, verovatno lošijeg kvaliteta, ipak će se onda besplatno deliti građanima. Da bi se to moglo uraditi akcije svakog preduzeća će se usitniti na najmanje oko četiri miliona komada, da bi se svakome mogla dodeliti po jedna.
Ta prodaja akcija neubedljivo je obrazložena činjenicom da se radi o manjem broju akcija svakog pojedinačnog preduzeća u Privatizacionom registru, što nije deljivo na oko četiri miliona ljudi, koliko se očekuje da bude poklonoprimaca. Ali očito to nije pravi razlog, nego je neko više voleo da zaposli pomenute institucije prodajom akcija i građanima isplati makar i sitnu gotovinu, iako će kombinovana prodaja akcija i podela novca biti preskup i neracionalan postupak. Zakon onda ipak predviđa da se uradi ono što je još teže i da se i najmanji restlovi neprodatih akcija usitne i podele na oko četiri miliona građana. Ovim pogrešnim postupanjem građani će biti uskraćeni da sami prodaju poklonjene akcije ili da ih zadrže da više za njih dobiju. A i kad će biti ova sitna isplata u novcu – zakon ne određuje.
Pored tih sitnih restlova akcija, građanima će se besplatno postepeno podeliti i vrednih 15 odsto kapitala NIS-a, Telekoma, EPS-a, JAT-a, Aerodroma i Galenike, u roku od šest meseci od početne privatizacije, a najkasnije do kraja 2010. godine. Akcije na poklon se neće deliti odjednom, nego će se najmanje u sledeće tri godine postepeno automatski registrovati u svakom preduzeću. Predlog zakona ima grešaka i mana, ali poklonu se u zube ne gleda. Predlagači su raspravljali samo sa sindikatima pomenutih šest preduzeća, šira rasprava je izostala i zakon se donosi po hitnom postupku.
Neće biti podele akcija zaposlenima u drugim javnim preduzećima, niti se zna rok njihove privatizacije. Sporno je isključivanje od poklona građana koji su to pravo imali po dosadašnjem zakonu. Nije tačno da smo prvi koji besplatno delimo akcije u ovakvoj vrsti preduzeća. Neki predlozi su originalni, ali će se videti kakvi su im efekti, a neki su i neizvodljivi. Predlagani su jeftiniji i lakši jednokratni postupci, ali oni su ignorisani i predlagač zakona je odlučio da se tekst ne može menjati.
Dobro je što će se tokom naredne godine konačno utvrditi ko su dobitnici akcija. Dobro je da je zakonom određeno da se uskoro krene u privatizaciju NIS-a i drugih pet preduzeća, što će omogućiti da profesionalni menadžeri zamene partijske kadrove u njima, kako bi njihovi proizvodi i usluge bili povoljniji, a građanstvo postalo zainteresovano za njihov uspeh. Možda će to ubrzati reforme u Srbiji, bez kojih se presporo napreduje.
Milan R. Kovačević,
ekonomista
[objavljeno: ]
