Izvor: B92, 10.Jun.2015, 20:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Akcija 7.000" u čast žrtava Srebrenice
Mesec dana uoči 20-godišnjice zločina u Srebrenici, jedna lična inicijativa zahvaljujući društvenim mrežama prerasta u akciju.
Dok se još uvek ne zna na koji način će Srbija učestvovati u obeležavanju najtragičnijeg događaja u posleratnoj istoriji Evrope, aktivisti su već spremni.
“Sedamdeset, 700 ili 7.000, koliko god, to će biti najmasovniji skup saosećanja sa žrtvama Srebrenice. Broj nam nije cilj”, rekao je inicijator akcije, novinar Dušan Mašić.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Inspirisan akcijom koju su pre nekoliko meseci organizovali studenti u Zagrebu u znak solidarnosti sa 147 ubijenih studenata u terorističkom napadu u Keniji, Dušan Mašić je preko Tvitera počeo da okuplja ljude u Beogradu.
Plan je da 11. jula 7.000 prijavljenih legne ispred skupštine.
“Mi već dva meseca vučemo tu priču i zaista pokušavamo na razne načine da objasnimo ljudima da je 8.372 ljudi nestalo ili ubijeno tog dana ili tih dana u Srebrenici. Postoji čitav niz okolnosti zbog kojih mi nismo mogli tada na pravi način da izveštavamo šta se desilo, ali to ne opravdava sve ono što se danas nalazi u udžbenicima, ne opravdava način na koji ljudi pričaju o tom zločinu. Želeo bih da se podvuče crta, da pokažemo da smo danas drugačiji, da Srbija 2015. godine nije isto što i Srbija pre 20 godina i da smognemo snage da priznamo šta se desilo i da idemo dalje”, ističe Mašić.
Formular za podršku akciji možete pronaći OVDE.
“Akcija 7.000” trebalo bi da bude održana ispred Skupštine. Aktivisti za ljudska prava već u četvrtak će biti ispred Predsedništva.
“Mi smo prvi put stajale za Srebrenicu ne znajući za razmere zločina, ne znajući da je to genocid 17. jula 1995. godine”, kaže Staša Zajović iz organizacije “Žene u crnom”.
11. juna u parku ispred Predsedništva Žene u crnom održaće mirovnu akciju. Pre toga će Vladi, Skupštini i predsedniku šestu godinu zaredom predati zahtev da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici.
“Ukoliko društvo ne prima od državnih institucija poruke koje idu i na delu pokazuju dobrosusedske odnose, koji pokazuju uvažavanje bola i dostojanstva, u ovom slučaju genocida u Srebrenici, mislim da je jako teško ukoliko se ne radi simultano na desetine planova jako je teško očekivati da organizacije civilnog društva izvrše posao koji mora da izvrši država i društvo i kulturna i intelektualna elita”, kaže Zajovićeva.
Međunarodni sud pravde je 2007. godine zaključio da Srbija nije kriva za genocid u Bosni i Hercegovini, ali i da je kriva što nije sprečila genocid u Srebrenici, da bi 2010. godine Skupština Srbije usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
