Izvor: Vesti-online.com, 10.Apr.2016, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademik sa puškom u ruci
Nedavno otvorena izložba "Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata" u Studentskom kulturnom centru u Beogradu od zaborava je sačuvala heroje koji su svojim životima branili otadžbinu, ali i Dragišu Vasića, srpskog književnika i političara iz tog vremena.
O njemu je pisala Jelica Zupanc u svom romanu "Bist du", čija je promocija održana u sklopu ove izložbe.
- Zahvaljujući potomcima koji su slali stare fotografije svojih dedova i pradedova, danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << možemo da upoznamo makar na slikama one koji su zadužili srpski narod - rekla je Vesna Kapor, jedan od organizatora ove izložbe, prilikom otvaranja.
Dragiša Vasić jedan je od onih o kome se posebno govorilo na ovoj izložbi.
- Roman "Bist du" savršeno se uklopio u ovu izložbu. Želimo da čuvamo sećanja, oživimo uspomene na nepravedno zapostavljenu, izuzetno značajnu figuru u srpskom političkom, ali i književnom životu. Potrebno je da se govori o tom prećutanom, prigušenom delu srpsku istorije - istakla je Vesna Kapor.
Dragiša Vasić rođen je u Gornjem Milanovcu 2. oktobra 1885. Bio je političar, akademik, pisac i novinar. Široj javnosti postao je poznat kao Čiča Dragiša, najbliži saradnik Draže Mihailovića. Ubijen je u Banjaluci 1945, a njegova smrt i dalje je misterija.
Zvanična istina je da je osuđen na smrt zbog četničke ideologije koju je propagirao. Njegova ćerka Tijana podnela je pre nekoliko godina zahtev za rehabilitaciju, a 2009. taj zahtev i usvojen.
- Autorka romana je kroz pisma koja su razni ljudi pisali Dragiši Vasiću isplela jednu sliku o tom čoveku, pomalo drugačiju od one koja je propagirana u javnosti o njemu. Suštinski, ne priča se ni o Vasiću, ni o politici, ni o tom vremenu naše istorije, već o nama samima - dodala je Vesna Kapor.
Pradeda Jelice Županc poslao je pismo Dragiši Vasiću, koje njemu nikada nije uručeno. U staroj fioci njegova ćerka Tanja Vasić pronašla je to pismo, pokazala ga Jelici i tako je krenuo da se plete, prema rečima profesora Filološkog fakulteta dr Mila Lompara, roman o značajnoj, nepravedno zapostavljenoj ličnosti naše istorije.
Kao mladić je došao u Beograd na školovanje. Studirao je književnost i prava, ali je književnost bila ono što je bilo bliže njegovom srcu. Njegov roman "Crvene magle", kao i zbirku pripovedaka "Utuljena kandila" mnogi književni kritičari smatraju delima visoke vrednosti. Dragiša Vasić, osim što je bio veliki književnik, kako kaže dr Lompar, bio je veoma hrabar čovek. Podržavao je organizaciju Crna ruka, a svojim stavovima je nakon Solunskog procesa doprineo lošem odnosu sa vlastima u Srbiji.
- Za pisce je poznato da su kukavice. Ipak, Dragiša Vasić, iako nije bio čovek koji je podržavao rat, u trenutku kada je taj rat ipak zakucao na vrata, nije razmišljao da li će u taj rat stupiti i boriti se za srpski narod - kaže prof. dr Lompar.
Vasić je podržavao ideologiju Draže Mihailovića, a tokom Drugog svetskog rata bio je četnički delegat za sva politička pitanja.
- Njegovo opredeljenje ga je koštalo života, ali je ostao dosledan sebi. Negativna konotacija u kojoj se pominje ime Dragiše Vasića treba da se promeni - kaže Jelica Županc.
Neobičan naslov romana "Bist du" što u prevodu znači "Da li si ti" autorka je pronašla u nesvakidašnjem poređenju između Dragiše Vasića i Bruna Šulca, velikog pisca jevrejskog porekla kojeg je vojnik ubio na ulici samo zbog onoga što je on bio. Presreo ga je sa pitanjem "Bist du Bruno Šulc", što je autoka videla kao simbol nepravednog stradanja čoveka, intelektualca, kakav je bio i Dragiša Vasić.
* I oni su bili Dražini četnici: Mija Aleksić, Bora Stanković...
* Novi Sad se stidi Draže
* Dačić: Četnici su mi zaklali ujaka
* Mogu li se pomiriti partizani i četnici (4): Zločinci su lokalne kabadahije
Nastavak na Vesti-online.com...
