Izvor: Blic, 24.Mar.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Akademija o akademiji
Prošlonedeljna svečanost povodom 160 godina od osnivanja Vojne akademije u Srbiji pokazala je da se i akademija može prikazati sa svežinom i maštom. Naravno mora da se steknu dva uslova - volja slavljenika da se to desi i dar stvaralaca da se to ostvari. Nagledali smo se svečanih akademije sa bar pet recitacija, četiri govornika, tri horske pesme i najmanje dve prigodne baletske tačke.
Ovoga puta stvaralački tim, sa Aleksandrom Mandićem na čelu, nije držao ruke u džepovima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već je zbrisao sve poznate klišee i, bez predrasuda o „žanru", počeo je od početka - od teme. A tema je kako smo vaspitavali mladi vojni kadar tokom burne istorije u državama raznih imena, a uvek nekako naše, od Kraljevine Srbije do Republike Srbije, sa raznim varijantama Jugoslavije u međuvremenu.
Aleksandar Mandić je sebi, reditelju, majstorski napisao pet dramoleta na temu kadeta u ključnim periodima vojne akademije. Duhovitost sa merom, izbegavanje didaktike, finale sa efektnom poentom, dva napisana govora đenerala, a sve to još sa odličnim i ovog puta požrtvovanim glumcima, sa posebnim simpatijama prema mladim vojnim školarcima, eto ključa temeljno preobražene svečane akademije. Uz to samo dva govora, vojnički jezgrovita i još izgovorena sa uzornom sigurnošću. Vrhunac večeri bila je pojava kadetkinja i kadeta, uzbudljive lepote i svežine, čije je korake iz sfere vojnih vežbi Sonja Lapatanov, po „starešinskoj zapovesti" reditelja, pretvorila u impresivnu koreografsku tačku. Iako lišena patetike, ova tačka je mnogim prisutnim izazvala suze u očima. Uzbudljivo je što je Lazar Ristovski, povodom ovog lepog i svežeg scenskog čina, posle dugih godina odsustva sa scene prihvatio da se vrati sceni.
Ova akademija, što je u našim uslovima veoma značajno, primer je razumnog patriotizma. Jer kako vaspitavati kadete nego kao patriote! A zaista je i mudro i plemenito reći im u jednom od govora da pobeđenog neprijatelja ne treba ponižavati. Nije slučajno da je akademija o akademiji nosila lepo i tačno ime: „Čast je naša imovina".
Kad sam svojim prijateljima prepričavao šta smo doživeli te večeri, upitali su me: „A da li će biti reprize?". „Nije uobičajeno, ali što da ne!"
