Izvor: Politika, 12.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisarijevo novo odelo
Posle kraha bečkog procesa, može se mirna srca reći da je Marti Ahtisari potrošio 14 meseci i mnogo novca da bi sačinio dokument koji sadrži sve ono što je mogao da napiše i bez 17 rundi pregovora i 26 ekspertskih poseta Beogradu i Prištini. U međuvremenu je, svojim brižljivo plasiranim najavama da će "narod Kosova" biti zadovoljan njegovim radom, od vođe "Samoopredeljenja" Albina Kurtija i potomka komandanta Oslobodilačke vojske Kosova Adema Jašarija napravio maltene glavne pregovarače >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o statusu Kosmeta. Članice Kontakt grupe, Evropske unije i Saveta bezbednosti, koje imaju svoje vojnike na Kosovu i Metohiji, možda će ubuduće sa njima morati da "pregovaraju".
Jer, pravila diplomatije nalažu da se pregovara sa onim ko donosi odluke. A na Kosovu i Metohiji se i dan-danas, uprkos tome što snage UN već devet godina imaju mandat za obezbeđivanje mira, kamenuju bolnička kola, školski autobusi, otimaju i napadaju Srbi. Ipak, za međunarodnu zajednicu mir u srpskoj pokrajini kao da je postao ugrožen tek kada su počeli da lete u vazduh džipovi međunarodnih službi. Kada se gnev kosovskih Albanaca obrušio na vojnike zemalja koje su im obećale brzo sticanje državnosti, američka administracija je počela dodatno da insistira na ubrzanju.
Ahtisari je svoj mandat u Beču zaključio rečima da nije bilo volje pregovarača da se dogovore. Nije rekao da li smatra da je svoju diplomatsku misiju dobro uradio. On u petak odlazi na novi zadatak u Južnu Afriku, a njegovi službenici će papir spakovati u kovertu i poslati u SB.
Tako je i portparol Nato Džejmi Šej 1999. godine za svaku nevinu žrtvu u izbegličkoj koloni, putničkom vozu ili školi govorio da je kolateralna šteta.
Bez obzira na to što su se u Srbiji od tada promenile tri vlade i dva predsednika, američka administracija traži od onih koje u Srbiji podržava da se zalažu za "novu državnu politiku prema Kosovu". Valjda kako bi što manje i što kraće morala da sluša onu smornu sintagmu o "teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije". Ili da bi bilo više onih koji bi u sebi računali: dobro je da ne živim na tom Kosovu, manastire mogu da obilazim i po Šumadiji, a na aerodromu možda ne bih morao da stojim u uvek dugačkom redu sa natpisom "non-shengen".
To vam je kao u onoj dečijoj predstavi u kojoj krojači šiju caru odeždu od do sada neviđenog najfinijeg materijala. Toliko su sugestivni da neko nevidljivo drago kamenje zaslepljuje cara i dvorjane, pa i publiku. Sve dok jedno dete naglas ne uzvikne ono što svi vide, da je car, u stvari, go. Takvog obično ućutkaju da ne kvari predstavu.
[objavljeno: 12/03/2007]
.jpg)
