Izvor: Blic, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ahtisarijeva ponuda u 11 aneksa, ali bez statusa
Ahtisarijeva ponuda u 11 aneksa, ali bez statusa
Specijalni izaslanik generalnog sekretara za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari ni na sutrašnjem sastanku sa Kontakt grupom u Beču, kao ni početkom februara u Beogradu i Prištini, neće izaći sa jasnom odrednicom kakav status za Kosovo predlaže, niti će sa sobom doneti papire sa preciziranim rešenjem, kaže za 'Blic' međunarodni diplomata dobro upućen u pregovore o Kosovu. On precizira: 'Status Kosova za sada još neće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << biti predmet rasprave.'
Po saznanjima 'Blica', osnovni Ahtisarijev dokument ima ukupno 11 aneksa, a na kojima je glavni pregovarač najviše i radio. Aneksi su, kako pojašnjava naš sagovornik, najbitniji jer se u njima precizira način rešenja za svaki problem i njegova implementacija.
U osnovnom dokumentu koji je završen mnogo ranije, ali stopiran zbog izbora u Srbiji, pomenuti su svi problemi na KiM od kojih su neki bili predmet direktnih pregovora Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima. Počev od decentralizacije preko prava zajednica, ekonomije, zaštite kulturnih dobara... do političko pravnog dela ili statusa. Međutim, u njima ima naznaka, indikacija koja ovlašćenja i mogućnosti u međunarodnim odnosima Kosovo treba da dobije, ali nema titule statusa.
- Ahtisari do sada ni na jednom sastanku Kontakt grupe nije izašao sa svojim urađenim dokumentom i podelio ga u pismenoj formi. On samo usmeno informiše do kojih je rezultata i rešenja stigao. Tako da i na sutrašnjem sastanku u Beču neće biti mnogo mesa. On će generalno izneti svoje preporuke rešenja. I na ovom sastanku treba da dobije zeleno svetlo za dalji rad, a to je, između ostalog, da ponudi predloge Beogradu i Prištini - kaže strani diplomata. On precizira: 'Beograd i Priština, ukoliko do sastanka sa Ahtisarijem bude došlo 2. februara, neće dobiti političko pravni deo predloga rešenja, a to je statusni deo. Još uvek nije sigurno, ali čak možda ni sve anekse', dodaje 'Blicov' sagovornik.
On precizira da još nije sigurno kako će izgledati nastavak kosovske priče pošto Ahtisari poseti Beograd i Prištinu. Za nastavak pregovora su među prvima Italija i Nemačka. Da li će to biti pregovori, kao i ovi do sada, ili će dobiti sasvim drugačiji oblik?
- Za sada smatramo da je decentralizacija još aktuelna i da se stavovi mogu približiti na tom nivou. Ali nastavak razgovora svakako neće biti takav da se iznova svako zalaže za svoje stavove bez kompromisa. Dobiće gotov dokument i biće ostavljeno vreme da porazmisle o korekcijama i ustupcima. Ali ponuđeni dokumenti mogu se smatrati manje više finalnim - precizira naš sagovornik.
Po saznanjima 'Blica', došlo je i do promene u stavovima oko rokova za rešenje problema Kosova. Kako ističe naš sagovornik, i američka administracija koja je ubrzavala celu priču pribegla je stavu da je postavljanje rokova loša koncepcija, što, dodaje, ne znači da je ublažila stav po pitanju koje je rešenje najbolje za Kosovo. Ipak, u američkim i britanskim krugovima i dalje se najavljuje da bi nova rezolucija o KiM trebalo da se izglasa na proleće, marta ili aprila u Savetu bezbednosti. To bi trebalo da usledi pošto se 'okrene' još jedan krug počev od Beograda i Prištine kojima će biti predat deo dokumenta, preko EU i Kontakt grupe.
Odgovor na pitanje zašto Ahtisari ne izlazi sa statusnom pričom jeste delom i u stavu Rusije koja najavljuje ulaganje veta na nezavisnost.
- Ahtisari važi za jednog od najumešnijih pregovarača. On ne želi razdor u Kontakt grupi. On ne želi da dobije 'ne' pre Saveta bezbednosti i zato ne iznosi precizirano rešenje - kaže naš sagovornik.
Za sada niko ne može pouzdano da potvrdi ili negira u međunarodnim krugovima da li se može dogoditi da status i ne bude deo rasprave i dogovora na nivou Beograda i Prištine. Sve opcije su u igri. Ono što se navodi kao pouzdano jeste da se međunarodni akteri nadaju da će ipak biti postignuto jedinstvo u Savetu bezbednosti oko nove rezolucije i to ne samo što će ona, kako se najavljuje, takođe biti bez termina - nezavisnost, već što se mnogo polaže u još uvek nezvanično najavljene kontakte na relaciji Kondoliza Rajs i Sergej Lavrov, odnosno Džordž Buš i Vladimir Putin.
Željka Jevtić Ahtisari: Predlog će biti fer i izbalansiran
Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari izjavio je juče u Strazburu da će 2. februara predstaviti Beogradu i Prištini svoj predlog za budućnost pokrajine, dodajući da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika.
'Moj predlog za rešenje biće fer i izbalansiran', izjavio je Ahtisari u Parlamentarnoj skupštini SE i dodao da njegov predlog podrazumeva i snažno prisustvo međunarodne zajednice.
Predlog će, kako je rekao Ahtisari, biti snažno fokusiran na zaštitu manjinskih prava i formiranje multietničkog i demokratskog društva. On je, međutim, ukazao da treba biti realan i da treba znati da će za to biti potrebno vreme i saradnja svih zajednica.
'Kao specijalni izaslanik za Kosovo, razgovarao sam sa stranama uključenim u pregovore. Nastavio sam dijalog i dinamiku procesa uzimajući u obzir situaciju na terenu', rekao je Ahtisari i ukazao da će rešenje omogućiti dostojanstven život svih stanovnika.
Ističući da SE od 1999. ima značajnu ulogu na Kosovu, Ahtisari je rekao da će ova organizacija i dalje imati veliku ulogu u zaštiti verskog i kulturnog nasleđa.
Ahtisari je rekao da će biti potrebno nadgledati poštovanje konvencije o zaštiti manjina na Kosovu i obezbediti jednakost svih manjina, kao i formirati organe za nadgledanje zaštite verskog i kulturnog nasleđa. Istakao je da treba pripremiti teren za prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu i da je u okviru tranzicije na Kosovu njegova kancelarija razgovarala sa predstavnicima EU i SAD. Pet novih opština
Marti Ahtisari, prema saznanjima našeg sagovornika, u svom dokumentu predlaže pet novih opština za srpsku zajednicu i proširenje jedne od postojećih - Novo Brdo. Nove opštine su Ranulig, Klokot-Vrbovac, Parteš, Gračanica sa priključenjem lipljanskih sela levo od puta i severna Kosovska Mitrovica. 'Blic' je ranije pisao o Ahtisarijevom rešenju decentralizacije po kome se, između ostalog, dozvoljava veza srpskih opština sa Beogradom, ali preko Prištine, finansiranje iz Beograda. Pravosuđe i policija su u skladu sa većinskim etničkim sastavom opštine... U delu oko prava zajednica biće im zagarantovano deset mesta u parlamentu kao i do sada i učešće u vladi.
