Izvor: Politika, 25.Sep.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agenti jači od agencija
S obzirom na neuništivost koju su pokazali zaposleni u srpskim agencijama čuveni agent Džejms Bond imao bi na čemu da im pozavidi. Jer, ni njegova britanska špijunska agencija „MI6” nije toliko stajala iza njega koliko Srbija iza svojih „agenata” u državnim agencijama.
Ukidanjem sedam ovih institucija zaposleni u njima nastaviće neometano da rade. Zadržaće i radne knjižice i plate i budžete pokazuje rebalans državne kase. Finansiranje ukinutih agencije će ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poreske obveznike koštati oko 100 miliona evra.
I praktično se njihovi zaposleni ni po čemu neće razlikovati od svojih kolega koji rade u preostalih oko 160 agencija koje će preživeti gromoglasno najavljenu državnu „seču” birokratije. Ovu pobedu izvojevali su zahvaljujući političarima koji su se, za razliku od drugih kolega u regionu, zarekli da nema otpuštanja dok traje kriza.
Jedina razlika između zaposlenog koji radi u agenciji koja je ukinuta i onoj koja to nije – samo je jezičke prirode. Na zgradi institucije u kojoj rade praktično će samo biti okačena druga tabla s imenom, pa će se sa platnog spiska agencije zaposleni preseliti na radne liste ministarstava.
Tačno je, međutim, da će se uštede, kao što tvrde nadležni, ostvariti ograničavanjem plata državnih službenika na maksimalnih 162.000 dinara. Ali, to će se odnositi na sve zaposlene u državnoj službi, ne samo na one koji rade u agencijama. I to je, čini se, najveća nedaća koja ih je zadesila.
Duže vreme u javnosti se smatra da je uhlebljenje u državnoj službi san svakog nezaposlenog. Ali i u državnoj službi postoje fotelje o kojima svaki činovnik sanja. Naime, do najnovijih izmena zakona, direktori ovih agencija imali su plate na kojima su mogli da im pozavide i premijer i predsednik republike i njihovi šefovi – nadležni ministri. Ko im je to omogućio? Odgovor je jednostavan – zakon. Na njih se nisu odnosili propisi o platama državnih činovnika i nameštenika, već opšti propisi o radu. To je za posledicu imalo da se broj tih agencija toliko namnožio da je Srbija postala evropski šampion po broju ovih institucija koje su poslednjih godina bile poligon za udomljavanje stranačkih kadrova. U trenutku kada je republika štedela u ovim agencijama bili su poprilično izdašni kada je o potrošnji reč. U prilog tome govori i podatak Fiskalnog saveta da su im rashodi u ovogodišnjem budžetu bili realno veći za trećinu. A finansirali su se i tako što su uvodili različite takse i naknade i od privrede Srbije su godišnje, po tom osnovu, uzimali oko milijardu evra. Sada im je to onemogućeno i to je, iako mali korak, najveći pozitivan pomak ovog pretresanja agencija, a ne njihovo gromoglasno najavljeno ukidanje koje suštinski to nije.
Kome građani treba da zahvale na tome? Kreatoru Agencije za sprečavanje pomorskih nesreća. Jer da u moru agencija nije osnovana i ova, u široj javnosti se nikada do te mere ne bi obesmislilo njihovo postojanje. Političari, idejni tvorci ovih institucija, toliko su se zaneli u formiranju novih agencija da su prevideli jednu bitnu stvar – da Srbija nema more.
Anica Telesković
objavljeno: 26.09.2012.
