Izvor: Vesti-online.com, 11.Okt.2014, 03:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Afrika okovana strahom

U sidnejskoj bolnici Vestmid ove nedelje je otvoreno specijalno superizolovano odeljenje za tretman pacijenata za koje se sumnja da su zaraženi ebolom. Prostorije imaju sopstveno snabdevanje kiseonikom, toalet i kupatilo koji nisu povezani sa ostalom bolničkom kanalizacijom i vrhunsku opremu za tretman. Osoblje koje ovde radi prošlo je kroz posebnu obuku.

Šta je ebola? O tome, iz prve ruke, svedoči doktorka iz Kvinslenda Dženi Stedmon, koja se upravo vratila kući u Brizbejn, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << pošto je kao dobrovoljac provela u zapadnoj Africi mesec dana, lečeći ljude zahvaćene epidemijom strašne bolesti.

Uslovi tamo su iscrpljujući, čitava regija je ugrožena i njene fizičke snage i emocije bile su na teškom ispitu. Ona kaže da svet mora da učini mnogo više da bi epidemija bila stavljena pod kontrolu.

Doktorka Stedmon provela je mesec u Kanami, Sijera Leone, pod medicinskim šatorom Crvenog krsta, postavljenog jer bolnice nemaju više mesta za prijem pacijenata.

- Brojke su ogromne, bolnice nemaju dovoljno mesta, popunjene su do kraja, a važno je da se posao obavlja - pričala je ona za nenjs.com.au.

Prema rečima doktorke, moguće je da ebola nađe put do Australije, ali nije verovatno da bi se širila kao u Africi, zato što postoje uslovi da se bolest izoluje.

- Ali to ne umanjuje australijsku odgovornost da pomogne. Ne može svako da bude doktor, ali može da da novac ili opremu.

Bolest je smrtonosna, neizlečiva i visoko zarazna, pa svi doktori oblače neudobnu opremu za ličnu zaštitu pre nego što priđu pacijentima.

- Možete da na vestima vidite svemirsku odeću na njima. To je stvarnost. Tamo je prevruće, vlažna klima, i prebrzo se ugrejete i onda ste iscrpljeni. To je izazovan posao, ni nalik na rad u lepom okruženju sa klima-uređajima u Australiji.

Epidemija ebole je najveća u istoriji. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je do sada u Sijera Leoneu, Liberiji, Gvineji, Nigeriji i Senegalu umrlo više od 3.000 ljudi, a registrovano više od 6.500 slučajeva. Međutim, stvarne brojke su verovatno mnogo veće. Postoje predviđanja da će virus do januara zahvatiti 1,4 miliona ljudi.

Pacijenti imaju simptome slične gripu, groznicu i bolove, što znači da se kod dijagnoze može lako pogrešiti. Kad se stanje pacijenta pogorša, on bez prekida povraća, ima proliv i krvarenje iz desni. Oboleli dehidrira zbog gubitka tečnosti.

Pošto nema leka za Ebolu, posao doktorke Stedmon bio je da pacijentima pomogne da se osećaju koliko je moguće udobnije.

- To je teško, jer je stepen smrtnosti veoma visok. I to svakako ima svoju emotivnu cenu. Mi smo naučeni kako da pružamo tretman u Australiji, ali tamo sve se svodi na pokušaj da zaustaviš širenje bolesti. Ništa drugo ne možeš učiniti nego da pružaš negu, olakšavaš simptome i bolove. Svodi se na pokušaje, ali je to važan posao.

Drugi zdravstveni radnici su zakačili bolest dok su bili na poslu, ali pretnja zarazom od ebole nije njihova jedina briga.

U četvrtak po podne, iz Kvinslenda je javljeno da se, izolovano u kući u Kernsu, prati stanje 57-godišnje Sju-Elen Kovač, za koju se sumnja da je obolela. Ona je provela mesec dana u Sijera Leoneu, radeći kao medicinska sestra u tamošnjoj bolnici. Šefica zdravstva Kvinslenda dr Dženet Jang rekla je da je Sju-Elen Kovač bila volonter Crvenog krsta. Vratila se kući za vikend, nije imala simptome bolesti, ali je utvrdila povećanu temperaturu. Uzorci njene krvi poslati su na ispitivanje.

- Sa ženom je njen sustanar s kojim deli kuću, ali je rizik da ona nekog zarazi veoma nizak - rekla je doktorka Jang, uveravajući javnost da "nema apsolutno nikakve zabrinutosti da bi bilo koji putnik u avionu kojim je stigla bio pod rizikom".

- Opasnost je u tome što su tamo nebrojene druge bolesti, kao i mogući građanski rat. Čak i uz najbolju zaštitu odećom i opremom, ta opasnost ti nikada ne silazi s uma.

Doktorka Stedmon kaže da je pogrešno verovanje da će ebola iščeznuti za par meseci i to je već dokazano. U stvarnosti, potrebne su nove snage i više zdravstvenih radnika.

- Međunarodna zajednica zaista treba nešto da nauči iz ovoga i ponudi pomoć. Mi smo jedini ljudi koji to mogu. Ja sam bila tamo i vratiću se. Bitka nije završena.

Tehnički, doktorka Stedmon mora da provede dve nedelje u karantinu. To znači da može da bude kod kuće ili u kupovinu kao svako drugi, ali treba da izbegava mesta sa mnogo ljudi i ne dolazi (rukovanjem) u kontakt sa drugima.

Ona radi kao anestetičar u brizbejnskoj bolnici Redlends i takođe je pomagala Crvenom krstu posle tajfuna na Filipinima, kao i zonama sukoba u Istočnom Timoru, Jemenu i drugde. Crveni krst je otvorio apel za pomoć u borbi protiv ebole.

Nastavak na Vesti-online.com...