Izvor: RTS, 01.Mar.2013, 17:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aflatoksini sezonski, štete milionske
Koliki će na kraju biti ceh za mleko još je rano računati, kažu u Privrednoj komori, ali procenjuju da će biti najmanje 50 miliona evra. Najveću štetu trpe proizvođači mleka, mlečnih proizvoda i hrane za životinje, za koje su nam mnoge komšije zatvorile granice. Nadležni ponavljaju da je odluka o povećanju dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku doneta da bi se pomoglo proizvođačima.
Mleko u Srbiji je zdravo i bezbedno i nepotrebno je bilo dizati toliku "prašinu" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oko aflatoksina u njemu, ocenjeno je u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Kako je rečeno na okruglom stolu "Štete u proizvodnji i izvozu hrane za životinje i mlečnih proizvoda iz Srbije" još uvek nema preciznih podataka o šteti koja je nastala u prethodnim nedeljama, ali su neke procene da će to biti oko 50 miliona evra mesečno.
Zaključak skupa je i da je najveći problem Srbije u ovom trenutku što zemlja nema nacionalnu labaratoriju koja će kontrolisati kvalitet mleka i što nije bilo usklađenosti propisa o nivou aflatoksina u stočnoj hrani i mleku.
Najveću štetu će, kako je rečeno, imati domaći proizvođači stočne hrane, mleka i mlečnih proizvoda.
Stručnjaci su naglasili da mleko može biti izvor takvih toksina da su aflatoksini "limunada", uz napomenu da su aflatoksini sezonskog karaktera.
Generalni direktor "Salforda" Slobodan Petrović rekao je da je izmena pravilnika o količini aflatoksina u mleku ispravna odluka i jedino moguće rešenje "i ne dešava se samo u Srbiji da se neki propisi vraćaju na prethodne granice".
"Ova odluka nije uvedena zbog "Imleka", nego zbog usaglašavanja propisa o nivou aflatoksina u stočnoj hrani i mleku", podvukao je Petrović.
Petrović je rekao i da je Evropska unija propise o dozvoljenoj količini aflatoksina od 0,05 mikrograma po kilogramu uvela tek 2006. godine i to ne zato što je ta količina bezopasnija od 0,5 mikrograma po kilogramu već kao zaštitnu meru od uvoza iz Argentine, Brazila i sa Novog Zelanda.
Petrović je dodao i da će, prema prvim podacima, Imlek i subotička mlekara imati gubitke od 10 miliona evra zbog afere s mlekom, dodavši da je prošlog vikenda "Imlek" zabeležio pad prodaje od 50 odsto, ali da otkup mleka od proizvođača nije smanjen.
Potreban zakon o kvalitetu hrane za životinje
Predsednik Grupacije proizvođača hrane za životinje PKS-a Dragoslav Milisavljević rekao je da mleko nije jedini problem u Srbiji, navodeći da u Srbiji postoje "klanice koje se bave preradom mesa, a da godinama nisu zaklale nijedno grlo".
Prema njegovim rečima Srbiji nedostaje zakon o kvalitetu hrane za životinje koji je ključ rešenja za mnoge probleme.
Gordana Hašimbegović iz Udruženja za trgovinu PKS rekla je da ne treba zaboraviti da nisu samo domaći trgovci na tržištu, da su tu inostrani trgovci koji će da iskoriste priliku da napune rafove mlekom iz svojih zemalja.
Srbija je u 2012. godini prema podacima PKS proizvela oko 3,6 miliona hektolitara pasterizovanog mleka, oko milion hektolitara sterilizovanog mleka, 916 tona punomasnog mleka u prahu, 2.101 tonu maslaca, 4.381 tona mlečnog namaza, oko 21.000 tona sireva, oko 200.000 tona kiselog mleka, jogurta i pavlake i 16.481 tonu čokoladnog mleka.
Podaci PKS-a pokazuju da Srbija ima suficit u spoljnotrgovinskom bilansu mleka, mlečnih proizvoda i sireva, odnosno izvezeno je 2012. godine tih proizvoda u vrednosti od oko 70 miliona dolara i to najviše u zemlje potpisnice CEFTA sporazuma, dok je vrednost uvoza bila oko 50 miliona dolara.
