Izvor: BKTV News, 11.Jan.2013, 16:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Afera Tatarsko brdo
Uprkos zahetevima i pretnjama premijera srpke Vlade da će uhapsiti onog ko je od ministara razgovaro sa Darkom Šarićem, mediji i dalje nastavljaju da se bave ovom temom. S pravom. Šarić je optužen da je narko – bos svetskih razmera. Istina još nije pronadjen da se čuje i njegova verzija, ali niko ne poriče da je nadjena ogromna količina narkotika koja je pripadala njegovoj mreži krijumčara.
Zato ne izgleda logično da se premijer i ministar policije očekuje da mu novine same dojave ko je to razgovarao ili da mu se izvine što su lagale ili bile i same obmanute. Jer, u svakom slučaju javnost je uznemirena i to ne može da da prodej na „kajanje“ ili „majke mi, nisam hteo da uzemiravam javnost“. Stvar je institucija koje upravljaju državom da to razreše na pravno legitiman način, a ne da se o tome raspravalja u medijima kao da je reč o tome da li je neki kontrolor u „bus plus sistemu“ prekoračio svoja ovlašćenja?!
I kada to kažem, u sećanju mi je sve ono što se svojevremeno odigravalo u Šilerovoj ulici, sedištu „Zemunskog klana“. Tada su bili optuživani isto tako visoki funkcioneri Vlade ili stranaka na vlasti do toga da su se i kupali u bazenu.
Kao slučajno!
Zajedničko Šilerovoj i Tatarskom brdu je da su to bilae veoma dobro obezbedjena i utvrdjena sedišta klanova ili poslovnih ljudi. Da su kamere beležile sve i da niko to nije radio da bi se u starosti zabavaljao gledajući šta je sve radio u mladosti. I nije reč samo o bezbednosti, već o snimanju zarad drugih svrha.
Bitna je razlika samo u jednom – kako su traženi snimci sa video kamera. Zdanje na Tatarskom brdu je konfiskovano i u njega je ušla policija, ali nije, izgleda, ništa našla. Kuća u Šilerovoj u Zemunu, prema predpostavkama mnogih, rušena je do temelja i to danima, ne bi li se našli sakriveni snimci.
Zajedničko im je da, navodno, ni u jednom od ta dva zdanja nije nadjeno ništa!
Ako bilo ko iz medija ima infromaciju koja bi potvrdjivala makar neki sitan detalj, profesionalno je u obavezi da to i dokaže javnosti, kao što je činio Vikiliks, a ne da mu verujemo na reč. Ovako se na neki način rugaju i javnosti i policiji.
Objavljeno je u novinama da je američka služba za borbu protiv narko kriminala saradjivala sa našim službama i da im je dostavila „presretnute“ razgovore Šarića sa nekim ministrom. Po logici stvar, to bi policija morala da zna. I ako je tako – onda je ili procurilo iz policije ili novine nagadjaju. Ako je to istina, onda je nemoguće da to imaju mediji, a ne i policija, a ne i premijer i istovremeno i ministar policije.
Ili, nije nemoguće, ono što se već ponavlja sa istim medijem da on „zna više od ostalih“, a posebno je simptomatično i opasno, a sa profesionalne strane zahteva i veoma odlučnu intervenciju Udruženja novinara, da bilo koji organ vlasti ima „svoje medije“ kojima otkriva detalje, koji su nedostupni ostalima.
Ono što zabrinjava je činjenica da dosad niko nije ozbiljno reagovao na nešto što se ni na koji način ne može pripisati veštini ili sposobnosti novinara, jer izneti detalji prilikom privodjenja Miškovića iz njegove kuće, daje za pravo svakom da zatraži da se profesionalno novinarsko udruženje oglasi i bude inicijator otkrivanja dileme – da li je sa interventnom brigadom na licu mesta bio i novinar tog lista, ili je neko iz interventne brigade „prodao detalje“ samo tom listu?!
Mirko Stamenković
Tweet
