Izvor: B92, 03.Dec.2014, 16:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokati besplatno za ugrožene
Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, koji bi trebalo da se nađe pred Vladom Srbije, obezbeđuje besplatnu pravnu pomoć svim građanima Srbije.
Ipak, pomoć advokata je garantovana za socijalno ugrožene i pripadnike osetljivih društvenih grupa.
Svi ostali građani koji ne spadaju u te kategoriju, besplatnu pravnu pomoć mogu da traže u službama pravne pomoći pri svojim opštinama, strukovnim udruženjima kojima je i to u opisu delatnosti, sindikatima, pravnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << klinikama i nevladinim organizacijama u kojima će im zaštitu pružiti pravnici sa položenim pravosudnim ispitom.
Član radne grupe za izradu tog zakona Saša Gajin objasnio je da zakonski tekst sledi Ustav Srbije iz 2006. godine kojim je svim građanima zajemčeno pravo da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju im pružaju advokati ili stručne službe pri jedinicama lokalne samouprave (u opštinama).
Gajin je objasnio da to znači da je Ustav obavezao advokate i lokalne samouprave da pružaju pravnu pomoć, ali nije isključio mogućnost, niti je zabranio da to čine druge organizacije i službe - pravne klinike na pravnim fakultetima, nevladine organizacije, strukovna udruženja...
"Pošto država ne može svima da obezbedi besplatnu pravnu pomoć, jer ona plaća lica koja je pružaju, Nacrt zakona je, kao što je to slučaj i u većini drugih zemalja, predvideo da država plaća advokate za pružanje usluge pravne pomoći socijalno ugroženima ili osetljivim društvenim grupama u postupcima pred organima javne vlasti, odnosno pred sudovima", reako je Gajin Tanjugu.
To, kako je ukazao Gajin, znači da se pravo na angažovanje advokata kojeg plaća država garantuje onima koji uživaju pravo na socijanu zaštitu, a tu spada oko 700.000 ljudi u Srbiji, kao i osetljivim društvenim grupama - žrtvama nasilja u porodici, deci, azilantima ili onima koji pokušavaju da ostvare prava na lična dokumenta, a to su obično Romi.
“Svi ostali građani, bili oni čak i bogati, za besplatnu pravnu pomoć mogu da se obrate nevladinim organizacijama, strukovnim udruženjima, sindikatima, pravnim klinikama na pravnim fakultetima”, naglasio je Gajin.
Pisci Nacrta zakonskog teksta, kako je ukazao, starali su se i o interesima onih koji pružaju pravnu pomoć jer, kako je naveo, u Srbiji duži niz godina, osim advokata pravnu pomoć pružaju upravo udruženja pobrojana u zakonu kao što su nevladine organizacije, strukovna udruženja i pravne klinika na pravnim fakultetima.
"Teško je zamisliti da oni odustanu da se bave tim poslom i zato ih je zakon predvideo. U okviru pravnih klinika rade profesori sa svojim studentima, a često sarađuju i sa advoaktima, opštine imaju interes da pomognu ljudima sa svoje teritorije da dođu do pravde, nevladine organizacije za rešavanje pitanja kojima je to u opisu delatnosti...", rekao je Gajin.
On je napomenuo da će Ministarstvo pravde, prema rešenju iz Nacrta zakona, voditi registar svih pružalaca pravne pomoći, bilo da se radi o advokatima, bilo o drugim pravnicima iz različitih udruženja i službi lokalnih samouprava.
Međutim, kako je naveo, ono što već osam godina, od donošenja Ustava, otežava donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći je "neprincipijelna i nelegitimna ambicija predstavnika advokature da za sebe obezbede monopoloski položaj u pogledu pružanja besplatne pravne pomoći".
"Od početka izrade zakonskog teksta predstavnici advokature su insistirali da samo advokati mogu da pružaju usluge besplatne pravne pomoći i borili su se da se onemogući drugima pravo da organizuju službe pravne pomoći", napomenuo je Gajin osvrćući se na kritike advokature koje se prethodnih dana čuju u javnosti.
Prema njegovom mišljenju, advokati bi hteli da se zakonom zabrani "drugima" da pružaju usluge besplatne pravne pomoći i da za sebe tako obezbede monopolski položaj u pogledu pružanja tog vida usluga.
U tom zahtevu, kako je rekao, oni se zaklanjanju iza Ustava, koji, pak, kako je naveo advokate i opštine obavezuje da pružaju pravnu pomoć, ali ne zabranjuje drugima da organizuju službe za besplatnu pravnu pomoć.
Gajin smatra da predstavnici advokature pokušavaju da pogrešno interpretiraju tu ustavnu normu i predstave je kao zabranu za sve druge da pružaju usluge.
"Osim pogrešne interpretacije ustavne norme, njihov zahtev se temelji na tome da su oni jedino kvalifikovani da pruže pravnu pomoć. To je slab argument ako se porede sa profesorima prava od kojih su nekad i sami učili, ili ako se 'među drugima' nalaze pravnici sa položenim pravnim ispitom i imaju ista znanja i iste sposobnosti kao i oni", ukazao je Gajin.
On je objasnio da je, kada se radi o strukovnim i drugim udruženjima, Nacrtom zakona predviđeno kao uslov za pružanje besplatne pravne pomoći da pružalac ima završen pravni fakultet i položen pravosudni ispit.
Argumenti da advokatske komore garantuju za kvalitet rada svakog advokata, takođe, nije prihvatljiv za Gajina, jer smatra da ima i boljih i lošijih advokata, kao i boljih i lošijih pravnika sa pravosudnim ispitom u civilnom sektoru te da je ta priča relativna.
On je napomenuo da mu, takođe, nije jasno zašto se tek sada bune predstavnici AKS, koji su bili uključeni u izradu zakona, javnu raspravu, davanje primedbi, i koji su prisutstvovali zaključenju rada radne grupe na tekstu koji je predat u proceduru.
"Nije jasno zašto su pre dva - tri meseca bili spremni da podrže zakon, a sada mu oponiraju. Ne mogu to da shvatim u kontekstu pravnih argumetana. Ostaju oni politickce prirode u koje ne želim da ulazim", naveo je Gajin.
Sa druge strane, advokati su nezadovoljni rešenjima iz nacrta zakona, jer smatra da je neustavan, da marginalizuje ulogu Advokatske komore Srbije (AKS) i postavlja pitanje sukoba interesa države.
Izrada tog zakona počela je više od šest godina i do prošle godine, predlog narcta zakona sadržavao je rešenja koja su bila usklađena sa stavovima AKS, koja je učestvovala u njegovoj izradi.
Najnovija verzija, međutim, sadrži neprihvatljiva rešenja za advokaturu jer je, po stavu AKS, ceo zakon sada tako osmišljen da je protivan Ustavu kako u pogledu regulisanja pitanja ko se pojavljuje kao pružalac besplatne pravne pomoći, preko načina na koji se vrši registracija pružalaca pomoći, tako i načina i postupka vršenja kontrole kvaliteta.
