Izvor: Politika, 24.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokat
Slobodan Milošević je žarko želeo da pobedi Haški tribunal. Nikad nije bio bliže tom cilju nego kada mu je u jesen 2004. godine sudsko veće oduzelo pravo da se sam brani, a onda i pravo da ispituje sopstvene svedoke. U Srbiji je ostalo nedovoljno poznato da su vodeći stručnjaci međunarodnog prava u svetu tada javno ustali u Miloševićevu odbranu, dok su naši lokalni aktivisti za ljudska prava za to vreme aplaudirali kršenju Miloševićevih prava. Samo nekoliko meseci kasnije tribunal >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je ove druge potpuno dezavuisao. Apelaciono veće Miloševiću je vratilo pravo da ispituje svedoke, uz ocenu da je oduzimanje tog prava bila "fundamentalna pravna greška".
Bivši jugoslovenski predsednik tako je izvojevao svoju najvažniju bitku protiv Haga. Jedan američki profesor poredio je Miloševićev proces sa suđenjem za paljevinu Rajhstaga, rekavši da je taj slučaj "pokazao koliko je važno da se optuženom omogući da napada legalnost suda i suđenja. Ne samo što je (optuženi) pobedio na nameštenom nacističkom sudu, nego je posle još postao Hitlerov 'nemezis'".
Holandski i američki eksperti koji su branili Miloševićevo pravo da sam sebe brani, ako hoće i političkim govorima, nisu bili članovi komiteta za njegovo oslobađanje, niti njegovi simpatizeri. Bili su to ugledni profesori međunarodnog prava koji su hteli da zaštite ugled svoje profesije, znajući da je jedna ustanova poražena tek onda kada je prinuđena da krši sopstvena pravila.
Vojislav Šešelj će ubrzo otkriti da se istorija, kad je on u pitanju, neće ponoviti. Ne postoji nijedna konvencija o ljudskim pravima, nikakav vredan dokument, koji bi štitio pravo Vojislava Šešelja da sudiju naziva "genocidnim Izraelcem", a tužiteljku prostitutkom. (Ostali njegovi izrazi nisu za štampu.) Milošević je terao haške protivnike u očaj, ali ne vulgarnostima i seksualnim insinuacijama. Uvrede kojima Šešelj obasipa druge nisu vid političke borbe, niti se mogu razumeti kao napad na legalnost i pravičnost suda. Sudska praksa širom sveta puna je odluka kojima se štiti dostojanstvo sudova. Zemlje u kojima postoji neki red štite svoje institucije.
Najmanje je, naravno, bitno što niko na svetu u Šešelju neće otkriti novog Georgija Dimitrova. Suština je u nečem drugom: u tome što njegov način javne komunikacije, njegovo shvatanje politike u ovom času nanose daleko manju štetu Karli del Ponte i Haškom tribunalu nego Srbiji. Bitno je to što mi u Srbiji ne branimo dostojanstvo svog javnog prostora i svojih javnih institucija. Šešelj je u Hagu, a Karla del Ponte nas ničim nije zadužila, pa se mnogima kod nas možda čini da nas se cela stvar i ne tiče. Ali, kada srpski radikali i Šešeljevi simpatizeri u našim skupštinama govore onako kako se u tuđim pivnicama govorilo tridesetih godina prošlog veka, svi smo mi na gubitku.
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 24/08/2006]
