Izvor: Večernje novosti, 19.Maj.2015, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aćif i "UČK" bez spomenika

DA spomenici nedostojnim ličnostima ne bi bili nedodirljivi, kao što se događalo sa tablom ratnom zločincu Aćif-efendiji u Novom Pazaru, koji je odgovoran za smrt oko 7.000 Srba ili spomenika palim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu, Srbija će uskoro prvi put u istoriji dobiti zakon o spomen- obeležjima. Novim propisima odgovoriće se i na inicijativu našeg severnog suseda da se u Vojvodini podigne spomenik mađarskim vojnicima iz Prvog svetskog rata. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Sadašnji propisi dozvoljavaju gradovima, opštinama, udruženjima i pojedincima da po svojoj volji mogu da podignu spomenik bilo kojoj ličnosti, bez obzira na to da li je u pitanju heroj ili zločinac. Novine koje će važiti usvajanjem zakona su da nijedna inicijativa koja vređa nacionalna i verska osećanja, istorijske tekovine, javni moral ili promoviše fašističke, šovinističke i separatističke ideje neće biti prihvaćena. - Na ovaj način možemo da izuzmemo predloge koji, recimo, stižu iz Nemačke i traže podizanje spomenika nemačkim vojnicima uz obrazloženje da su zločine činile samo SS jedinice i Gestapo, a mi uvidom u naše arhive znamo da je Vermaht činio zločine u Kragujevcu, Kraljevu ili Pančevu - kaže Dragan Popović, pomoćnik ministra rada. - Slično je i sa austrougarskim vojnicima. Država jednom mora da zaštiti svoje građane od vređanja njihovog dostojanstva i morala. Naš sagovornik objašnjava da će prilikom postavljanja spomen- obeležja morati da bude naglašeno kome se ono podiže, iz kog perioda je ličnost, opis obeležja, planirani tekst na njemu, dozvole lokalne samouprave, predlog održavanja... - Srbija do sada nije imala ovakav zakon i pridržavala se propisa starih više od 40 godina, još iz bivše SFRJ - kaže Popović. - Novi propis će odrediti ko će se brinuti o održavanju spomenika, a najvažnije je tačno utvrđivanje nadležnosti o podizanju novih spomenika. Za postavljanje spomenika teroristima, odgovornost niko nije hteo da prihvati, ni ministarstva pravde i lokalne samouprave, kao ni i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Sada će, međutim, svako odobrenje za podizanje spomen-obeležja morati da potpiše ministar za rad, boračka i socijalna pitanja. Veliki problem je, dodaje Popović, i to što neke lokalne samouprave ne žele da izdvoje novac za redovno održavanje spomenika. Tako smo došli u situaciju da opština Šid umesto za košenje trave oko memorijala Sremskom frontu, novac radije potroši na isplatu zarada Turističkoj organizaciji. - Kada smo im skrenuli pažnju, opštinska uprava je protivzakonito donela odluku da više ne želi da brine o spomen-obeležju i predala ga na brigu Ministarstvu rada - kaže naš sagovornik.Spomenik „OVBPM“ u centru Preševa Inače, Srbija u 60 zemalja ima spomen-obeležja svojim vojnicima, a nismo potpisali nijedan međunarodni ugovor o njihovom održavanju. Ovim zakonom ćemo regulisati odnose sa Rusijom, Češkom, Tunisom, Grčkom, Rumunijom, Francuskom... KAZNE ZA podizanje spomenika, spomen-ploča ili kripti koji nisu u saglasnosti sa novim zakonom biće propisane i kaznene mere. Svaki pojedinac koji bez dozvole nadležnih krene u ovaj posao biće kažnjen od 100 do 150.000 dinara, dok će za isti prekršaj opštine i institucije morati da plate od milion do dva miliona dinara. Takođe će biti uspostavljen i inspekcijski nadzor za spomenike koji su već postavljeni.*****SUD UTVRĐUJE DA LI JE EFENDIJA ŽIVDan nakon što je sud u Beogradu rehabilitovao četničkog vođu Dragoslava Dražu Mihajlovića, na više mesta u Novom Pazaru osvanuli su grafiti kojima se veliča Aćif Hadžiahmetović, gradonačelnik i ratni komandant Novog Pazara koga su, zbog saradnje sa nemačkim okupatorom i kvislinškom tvorevinom "Velika Albanija", poratne komunističke vlasti, bez suđenja i presude, 1945. godine streljale u novopazarskom naselju Hadžet. Pojava ovih grafita "odgovor" je jednog dela Bošnjaka, koji se godinama zalažu za rehabilitaciju Hadžiahmetovića, vlastima u Beogradu, ali i poruka čelnicima Bošnjaka u Sandžaku da se "ujedine" oko Bošnjačkog nacionalnog veća i odlučnije krenu u rehabilitaciju Aćif-efendije. Mada još nema zvaničnih inicijativa za pokretanje peticije kojom bi se tražilo ubrzanje postupka Aćifove rehabilitacije, u više stranaka i udruženja pojedinci traže da se zajednički nastupi pred Višim sudom i sa Aćifa konačno "skine ljaga zločinca i izdajnika". Pre nekoliko godina BNV je pred višim sudom pokrenuo sudski proces za Aćifovu rehabilitaciju, ali je taj zahtev kasnije povučen. Prošle godine zahtev je obnovljen, održano je i prvo ročište koje je odmah prekinuto, jer je sud zatražio da se utvrdi da li je Aćif Hadžiahmetović uopšte mrtav, odnosno da se obezbedi dokaz o njegovoj smrti. - Pršlo je od tada skoro godinu dana, a proces "miruje", niko me nije zvao iz suda i ne znam šta se događa i da li će i kada proces biti nastavljen - kaže za "Novosti" Emir Fetahović, advokat iz Novog Pazara i zastupnik BNV. U Višem sudu u Novom Pazaru juče nismo mogli da dobijemo informaciju - šta je sa procesom rehabilitacije Aćif-efendiji. Prema nezvaničnim informacijama, zbog štrajka advokata i odlaska sudije kome je bio poveren ovaj predmet na drugu dužnost, "Aćif još nije došao na red". (M. N.)

Nastavak na Večernje novosti...