Izvor: Večernje novosti, 30.Okt.2015, 20:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aboridžinski stas, srpski moćan glas

SA širokim osmehom, u dugoj crnoj haljini, bosa, Ursula Jović (35), polako je koračala binom koncertne dvorane beogradske Muzičke škole "Mokranjac". Kada je stigla do klavira, jedna od najcenjenijih australijskih džez pevačica poklonila se publici, klimnula glavom pijanisti i počela da peva staru srpsku izvornu pesmu "Zapevala sojka ptica". U publici samo uzdasi. I suze. Pesma kao da je pronašla neki neobičan, vanvremenski put i njime potekla od surovih pustinja australijskih Aboridžina >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << do pitome, ravne Semberije. Usledile su ovacije i dugotrajan aplauz. U publici je, zadovoljno, očiju punih suza, aplaudirao i Slobodan Sten Jović (65), Ursulin otac. Preplavljen emocijama, samo je tiho rekao: - Ursula peva kao njena baka, moja majka Milica! Potom je prišao i zagrlio ćerku. - Nemojte mi zameriti zbog ovakvog izliva osećanja - nastavio je Slobodan. - Došao sam rodnoj grudi prvi put posle 43 godine. Emigrirao sam u Australiju 1972. Uz to, ostvarila mi se i životna želja da moja ćerka peva u Srbiji.KARIJERA Dugotrajan aplauz i oduševljenje publike Ursula Jović izazvala je i tokom prvog nastupa u Srbiji, pre nekoliko dana u beogradskom Domu omladine, gde je nastupila u okviru tradicionalnog uvodnog koncerta Beogradskog džez festivala. Pre ovog koncerta, naša publika ju je znala samo po ulozi Aboridžinke Dejzi u filmu "Australija", gde je igrala sa Nikol Kidman i Hju Džekmenom. U rodnoj Australiji odavno ubira muzička i glumačka priznanja, a 2013. godine je uvrštena među 21 "vrhunski australijski muzički talenat". Udata je i ima dvogodišnju ćerkicu Jalu. A Ursula, objašnjavajući nam da je njen pevački talenat, kada je imala 13 godina, otkrio upravo otac, zadovoljno dodaje: - Ne govorim srpski, ali tačno znam šta vam je rekao. Osećam. Od kada pamtim, mojoj braći Fabijanu i Stivenu i našoj sestri Silviji sa žarom i velikom nostalgijom pričao je o Srbiji, o Srbima u Bosni, o rodnom Donjem Brodcu kod Bijeljine u Semberiji. Naučio me je da pevam mnogo srpskih izvornih pesama, ali ja najviše volim i najčešće pevam "Zapevala sojka ptica", "Ajde Jano" i "Oj, Moravo". Ushićeno nam je Ursula pričala o svom prvom boravku u Beogradu i Srbiji. Ovde je, kaže, u svojoj zemlji. Odavde, veli, potiče polovina njenog bića. - Mnogo mi je lepo u Beogradu i sve je baš onako kako sam zamišljala da će biti - priča. - Oduševila me Skadarlija, koju sam posetila već druge večeri po dolasku. To je vrlo romantično mesto, koje u sebi nosi duh nekog davnog vremena. Mesta poput Skadarlije u Australiji ne možete naći. Posebno je, kaže, bila srećna i kada je sa ocem posetila Muzej "Nikole Tesle". - Tata je vrlo ponosan na Nikolu Teslu, i gde god da ode ne propušta priliku da kaže da svet ima struju zahvaljujući jednom Srbinu - nastavlja naša sagovornica. - Njegova priča me je ponukala da istražim Teslin život i rad, koji su fascinantni. Sada sam član Tesla foruma Zapadne Australije sa sedištem u Pertu, a sva moja gostovanja, pa i ovo u Srbiji, promoviše nasleđe Nikole Tesle, ali i kulturnu i naučnu razmenu između Australije i Srbije. Ursuli je izuzetno stalo da se poboljšaju sve veze između Australije, Srbije i Republike Srpske. Ponosna je, kaže, na oba svoja porekla - i srpsko i aboridžinsko. - Pre nekoliko godina osmislila sam kabare šou "Magpi bluz" u kom pevam na engleskom, burara - tradicionalni jeziku Aboridžina i na srpskom - priča Ursula. - Nije mi lako da sve to kombinujem, jer sam odrasla "na engleskom", ali se trudim i stalo mi je da svako izvođenje kabarea bude sve bolje. I sigurna sam da će s vremenom tako i biti. ZAGRLjAJ SA ROĐACIMA Ne skriva naša sagovornica nadu da će se uskoro vratiti u Srbiju i Republiku Srpsku. Možda baš sa svojim kabareom. - Ali, pre svega toga, tata i ja pakujemo kofere i putujemo u Bijeljinu i do sela Donji Brodac tačnije do zaseoka Jalaz u kom se tata rodio - priča Ursula. - Zbog toga sam vrlo ushićena. Čak i pomalo nervozna. Radujem se i što ću videti taj kraj i rođake koje sam znala, ranije samo sa fotografija, a sada i "uživo" zahvaljujući savremenim komunikacijama. Ali, zagrljaj koji ćemo konačno doživeti ne može da zameni nikakva moderna tehnologija.

Nastavak na Večernje novosti...