Izvor: Kurir, 28.Feb.2011, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ANALITIČARI
Nema dana da ne uključim TV ili otvorim novine, a da ne iskoči neki analitičara koji mudro zbori o svemu i svačemu, o čemu uglavnom nema pojma. Čuveni vojni analitičar koji je odgledao sve epizode „Otpisanih“ i nekoliko repriza istih da bi utvrdio gradivo i koji pored srpskog jezika perfektno govori još tri, hrvatski, bosanski i crnogorski, sa mnogo žara priča o situaciji na Bliskom istoku. Nema veze što pomenuti analitičar na geografskoj karti ne zna da nađe ni strane sveta, a kamoli >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Izrael, i što misli da su Irak i Iran jedna država, te nije siguran da li se kaže ovako ili onako.
Mlati sve u šesnaest, pena mu ide na usta dok se frlja nazivima i imenima, trudi se da se makar približno priseti kako se izgovara ime iranskog predsednika, skače sa stolice i iznosi vrlo smele i zastrašujuće prognoze. Nema veze što se do sada nijedna od njegovih analiza nije pokazala tačnom, ovaj klon Nostradamusa i hibrid baba Vange i deda Miloja predviđa ni manje ni više nego početak trećeg svetskog rata. Kipi iz njega vojno iskustvo stečeno gledanjem „Otpisanih“.
A tek pojedini politički analitičari i komentatori. Pa to je za verovali ili ne. Ta pamet, ta navala ideja, ta kreativnost. Pa Siniša Pavić plače za takvim poznavaocima prilika na srpskoj političkoj sceni dok piše scenario za nove epizode „Bele lađe“. Ali, pustiti te ljude da tako mlate s malih ekrana, iako nemaju ni jedno jedino ostvareno predviđanje ili predskazanje, isto je što i pustiti moju babu da na osnovu bolova u kostima čita vremensku prognozu i najavljuje izglede vremena za naredne dane.
Politički analitičari koji svoja predviđanja prave na osnovu čitanja dnevnih novina mogli bi makar da porazgovaraju s taksistima i svojim frizerom. Pa ljudi iz tih branši više znaju o politici od samozvanih analitičara koji sve više i smelije nagađaju i lupetaju.
Da li iko prati predviđanja i analize tih ljudi? Za ozbiljne analitičare u našim medijima nema ni mesta ni vremena. Jer oni uglavnom pričaju istinu, a ne ono što gazda medija i naručilac istraživanja želi da čuju. A ako se govori istina, onda se ne može kreirati tabloidna svest kod građana ove zemlje, što je glavni posao većine medija u Srbiji. Ako ljudi čuju istinu, prestaće da gledaju „Dvor“ i „Farmu“. Ponekad, doduše, i vidim nekog penzionisanog ambasadora ili profesor s nekog od naših fakulteta koji uživa međunarodni ugled i reputaciju kako sa mnogo truda objašnjava neki svetski događaj. To su uglavnom retki preživeli primerci u poplavi i pomami novih analitičara za sve i svašta.
Ali kad na inostranim televizijama ugledam tamošnje analitičare, obično čujem reči vrhunskih profesionalaca koji sa mnogo argumenata, demonstrirajući izuzetno poznavanje materije i znanje, barataju obiljem činjenica i tačno predviđaju šta će se desiti i kako će se kriza rešavati iz sata u sat. Pred njima ne stoji ni kristalna kugla, ni praseća plećka, ni rasuta zrna pasulja, ni tarot karte, već iza njihovih reči stoje argumenti, činjenice i pre svega znanje.
To je tako jer u svetu se zna ko u kom terminu i u kojoj emisiji može na televiziju. Kao i šta može da se prikazuje na TV ekranu.
