Izvor: B92, 21.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AMERICKI ULTIMATUM BEOGRADU OKO SARADNJE S HAGOM
Vasington -- U fondu od preko 15 milijardi dolara, koji je Kongres odobrio za americka angazovanja u inostranstvu u fiskalnoj 2002, posebno je izdvojeno 115 miliona dolara na ime pomoci Srbiji. Ta dobra vest iz Vasingtona, medjutim, ima i svoju drugu stranu. Pomenut fond prestace da bude dostupan Srbiji posle 31. marta ako, u medjuvremenu, vlasti u Beogradu ne uspostave trazenu punu saradnju s Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji, koja podrazumeva pomoc u hvatanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i predaju Hagu optuzenih koji se nalaze na teritoriji Srbije, pristup istraziocima Haskog suda i obezbedjivanje raspolozivih dokumenata.
Pitanje dalje saradnje SRJ s Tribunalom, uopste, veoma je zaostreno u Zakonu o americkoj pomoci inostranstvu za 2002, koji su zakonodavci usvojili u cetvrtak. Pored obustave bilateralne pomoci Kongres je novim zakonom obavezao administraciju da predstavnici SAD u medjunarodnim finansijskim institucijama glasaju ubuduce protiv "svakog novog projekta finansijske ili tehnicke pomoci zemljama cije vlasti nisu preduzele potrebne i zadovoljavajuce korake u sprovodjenju svojih medjunarodnih pravnih obaveza oko saradnje s Medjunarodnim tribunalom za ratne zlocine". Da oko sprovodjenja te zakonske odredbe ne bi doslo do eventualnih nesporazuma, Kongres se obezbedio klauzulom koja obavezuje Ministarstvo finansija SAD da, uz predhodno konsultovanje sa Stejt dipartmentom, i to najmanje 10 dana pre svakog odlucivanja u Medjunarodnom monetarnom fondu, Svetskoj banci i ostalim medjunarodnim institucijama te vrste, dostavi nadleznom budzetskom komitetu Kongresa obrazlozenje za saglasnost da nekoj od "ciljnih drzava" sa Balkana bude odobrena neka nova pomoc ili olaksica.
Isti preduslov za realizovanje pomoci u 2002. postavljen je vladama u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu i oko sprovodjenja njihovih obaveza koje proisticu iz Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH. Izuzetak je jedino u tome sto se ta zakonska odredba ne odnosi na humanitarnu pomoc i sredstva za finansiranje programa daljeg demokratskog razvoja SRJ, Hrvatske i BiH. Pored ultimativnog zahteva da do kraja marta bude uspostavljena puna saradnja s Tribunalom, Srbiji je posebno nalozeno da u potpunosti budu primenjene preostale mere kojima ce, u skladu sa sporazumom iz Dejtona, biti potpuno obustavljena preostala "finansijska, politicka, bezbednosna i ostala podrska koja sluzi za odrzavanje posebnih institucija Republike Srpske". Isto tako, od vlasti u Beogradu se trazi da nastave primenu mera "koje odrazavaju postovanje prava manjina i vladavinu zakona", ukljucujuci i pustanje na slobodu svih politickih zatvorenika u Srbiji.
Zakon o americkoj pomoci inostranstvu posebno tretira dve federalne jedinice Jugoslavije. Tim povodom, u Zakonu je konkretno navedeno da se na Crnu Goru nece primenjivati ultimativne kaznene mere postavljene Srbiji u vidu zaustavljanja americke pomoci i podrske u medjunarodnim finansijskim institucijama u slucaju neispunjavana obaveza Beograda prema Hagu u preostalih stotinak dana, do kraja marta nailazece godine.
Kako je objasnjeno tim povodom, u Kongresu je ocenjeno da je Vlada u Podgorici potvrdila i u praksi spremnost na punu saradnju s Medjunarodnim tribunalom, odnosno da, oko toga, nema mogucnost uticaja na odluke koje se donose u Beogradu. Crna Gora je posebnom zakonskom odredbom svrstana u grupu zemalja, pored Avganistana i Libana, kod kojih administracija ima specijalno ovlascenje za pruzanje bilateralne pomoci, preko Eks-Im banke, Programa za podrsku demokratiji u Istocnoj Evropi, i slicno. Oko iznosa te pomoci nisu postavljena nikakva ogranicenja i ona ce biti realizovana kroz dalju dugorocnu saradnju Vasingtona s Vladom u Podgorici, kako na zapocetim programima, tako i na projektima koji se tek pripremaju.
Kongres je obavezao i Busovu administraciju da americka finansijska podrska programima ekonomske i demokratske obnove Kosova, kao i borbi protiv sverca droge, oruzja i ostalog kriminala te vrste, ne sme da predje 15 odsto ukupnog iznosa koji medjunarodni donatori izdvajaju u tu svrhu. Posebnom zakonskom klauzulom precizirano je da se odobrena sredstva ni u kom slucaju ne mogu koristiti i za obnovu infrastrukture na Kosovu.
Kongres je, takodje, u tekucoj fiskalnoj godini izdvojio 35 miliona dolara za finansijsku podrsku SAD Medjunarodnom tribunalu za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji.
