Izvor: Kurir, 21.Jun.2010, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ALO, DA LI SE ČUJEMO
Raspravom o Zakonu o elektronskim komunikacijama, koji se pretvorio u raspravu o prisluškivanju telefonskih razgovora iako o tome nema ni reči u tekstu zakona, pokazalo se koliko je Srbija opterećena famom oko tajnih službi. Neki političari, ali i novinari, komentarišući ovaj zakon, podsvesno iz svoje mašte ili sećanja izbacuju svoj stav prema bezbednosnim službama. I svoje shvatanje kako bi ih koristili kada bi se oni pitali. Drugi pak govore o svom iskustvu kada su pre nego što su postali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << to što jesu imali saradnički dosije. Treći se sa nostalgijom prisećaju vremena kada im je svemoćna služba bila poslednja uzdanica u životu i jedina vodilja i putokaz. Četvrti se takođe sećaju svog iskustva koje su jedva preživeli. Pete služba nikada nije interesovala, ali jesu oni službu.
Sve u svemu, svoje lične predrasude, zablude ili iluzije mnogi su ugradili u komentare o Zakonu o elektronskoj komunikaciji, svodeći ga na raspravu o Bezbednosno-informativnoj agenciji. Suviše mnogo argumenata od strane onih koji su branili Zakon suprotstavljeno je kvazistručnjacima, nezavisnim ekspertima, sastavljenim od bivših neuspešnih saradnika, ali i od onih koji još uvek pate za vremenima kada je služba (čitaj oni) mogla sve.
Najčešći komentar je bio da će BIA, zajedno sa ostalim bezbednosnim službama, zloupotrebljavati zakonska ovlašćenja za neometano praćenje ostvarene komunikacije i da će slušati koga hoće i kad joj se hoće, bez naloga suda. Razloge za ovakvo tumačenje mnogi vide u činjenici da je BIA proistekla iz Službe državne bezbednosti, a svi znamo kako je ta služba radila tokom devedesetih.
Pa ako toliko nepoverenje vlada u bezbednosne službe i mogućnost njihove parlamentarne kontrole, hajde da ih rasformiramo. Što bi BIA baš pokazala neku posebnu sklonost da zloupotrebi samo ovaj zakon i ovo ovlašćenje, a ne i neki drugi. Kada u nečijoj svesti postoji mogućnost ostvarenja tolikih zloupotreba, neko drugi ima pravo da sumnja u zloupotrebu nekih drugih ovlašćenja. A neko treći u zloupotrebu svih ovlašćenja. Hajde onda da posao bezbednosnih službi poverimo Peri pisaru iz sudske pisarnice i sekretarici Cici iz mesne zajednice. Pa svi ih znamo. Odlični su ljudi, ni mrava ne bi zgazili, a kamoli nešto zabrljali. Vole doduše malo više da pljampaju i ćakulaju, ali bože moj, nisu loši ljudi. I naši su, brate.
A možda nije loše jednom zasvagda otvoriti Pandorinu kutiju zla u vidu tajnih dosijea. Da saznamo odgovore na mnoga pitanja. I da rešimo sve misterije. Od Draže do Legije, od pada aviona do pojave NLO. Ma u tim dosijeima mora da piše i ko je kriv za nedavnu nepogodu u Valjevu i za visok vodostaj Morave. Ali hajde da otvorimo to što je ostalo, da i preostalih osam miliona građana Srbije objave remek-dela o svojim dosijeima kao Vojislav Šešelj, pa da onda živimo ko sav normalan svet. Do tada ćemo već izmisliti neku novu zabavu i zaveru.
Čujemo se svakako, ali se ne razumemo nikako!
