Izvor: Politika, 28.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ALEKSANDAR MACURA
U poslednje vreme klimatske promene češće nego ikada ranije dospevaju na naslovne strane i u žižu javnih rasprava. Ali taj problem nije nov.
Još 1992, sve zemlje sveta su se zabrinule zbog porasta nivoa ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Kao izraz te zabrinutosti nastala je Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama(UNFCCC) kojoj je do danas pristupilo 189 zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Kroz ovu Konvenciju zemlje članice >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su se obavezale da stabilizuju količinu gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, koji su posledica ljudskih aktivnosti, na nivo iz 1990 godine.
Pre dve godine, nakon ratifikacije Ruske Federacije, Kjoto protokol je postao sastavni deo Konvencije. Ovim protokolom, emisija gasova sa efektom staklene bašte dobija status robe kojom se može trgovati. Države i preduzeća, uglavnom oni razvijeniji, preuzeli su obavezu da ograniče emitovanje gasova sa efektom staklene bašte do unapred dogovorenog nivoa. Usklađivanje sa tim maksimalno dozvoljenim nivoom, moguće je postići bilo investiranjem u unapređenje sopstvenih proizvodnih i potrošačkih procesa, ili kupovinom takozvanih karbon kredita. Jedan od načina na koji ove države i preduzeća mogu steći te kredite je i investiranje u druge, obično manje razvijene države, što za rezultat ima smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte sa teritorije takvih država. Na ovaj način istovremeno se postiže više ciljeva: efekat staklene bašte se smanjuje; ovo smanjenje je ekonomski efikasno jer je rezultat postignut sa manjim globalnim troškovima; a investicije u nove tehnologije stižu u zemlje kojima je to potrebno kao što je slučaj sa Srbijom.
Stalna naučna istraživanja su nam omogućila mnogo bolje razumevanje uzročno posledičnih veza između promena klime i nivoa gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi. Takozvani "Sternov izveštaj", zasnovan na posmatranju situacije kako iz ekonomskog tako i iz ugla zaštite životne sredine, koji je krajem 2006. objavila britanska vlada predstavlja dobar osnov za akciju. Stern, nekadašnji glavni ekonomista Svetske banke, je u tom izveštaju predstavio najnovija istraživanja kao i moguće posledice klimatskih promena. Primera radi, ukoliko se ništa ne preduzme, zalihe sveže pijaće vode u oblasti Mediterana će opasti za 20 do 30 procenata u sledećih 50 godina. Postoji mogućnost pada prinosa useva od 5 do 10 procenata u istoj oblasti i u istom periodu, a očekuje se i porast nivoa mora i raseljavanje čak oko 170 miliona ljudi širom sveta. Izveštaj tvrdi da je jeftinije preduzeti mere odmah, kako koncetracija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi ne bi prešla nivo od 550 delova u milionu (sadašnji nivo je 450 delova u milionu) nego tražiti nove izvore vode, prilagođavati poljoprivredu ili preseljavati milione ljudi. A to su samo neke od mogućih posledica ukoliko ne preduzmemo ništa.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u partnerstvu sa Vladom Srbije, radi na doprinosu Srbije rešenjima za probleme izazvane klimatskim promenama. Kroz jedan program, finansiran od strane Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, UNDP pomaže Srbiji da dovrši svoju prvu komunikaciju prema Konvenciji. Deo te komunikacije je i takozvani inventar gasova staklene bašte, kojim se određuju uzroci i mere količine emisija gasova staklene bašte. Po završetku ovog relativno jednostavnog ali važnog zadatka, omogućiće se vođenje dobro zasnovane politike u odnosu na problem klimatskih promena.
Kroz drugi program, UNDP pomaže Vladi da osnuje, obuči i organizuje telo koje bi upravljalo prodajom karbon kredita u okvirima koje postavlja Kjoto protokol. Nakon što Srbija dovrši započeti proces ratifikacije Kjoto protokola, može da očekuje dodatne investitore.
Koordinator programa za zaštitu životne sredine i energetike, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj
[objavljeno: ]
