Izvor: B92, 02.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AGENCIJA ZA RADIODIFUZIJU BICE NADLEZNA ZA IZDAVANJE DOZVOLA
Beograd -- U Beogradu je odrzana jos jedna u nizu konferencija posvecena Zakonu o radiodifuziji. Ovog puta organizator konferencije bio je Centar za liberalno demokratske studije iz Beograda. Prema radnoj verziji ovog nacrta zakona, novina se sastoji u uvodjenju Republicke agencije za radiodifuziju, koja bi, izmedju ostalog, bila nadlezna za izdavanje dozvola za emitovanje programa. Jedan od ucesnika ovog skupa i clan Centra Boris Begovic izneo je primedbu na odredbu Zakona o ogranicavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranih ulaganja na 49 odsto. "To je jedan netrzisan pristup i ova odredba je suprotna nedavno usvojenom saveznom Zakonu o stranim ulaganjima". rekao je Begovic. "Uvodjenje trzista, korigovano u meri u kojoj ga treba korigovati, dalo bi daleko bolje rezultate nego ovakav pristup. Videcemo da li ima vremena da se tu nesto promeni ili ce kasnije morati da bude menjan ovaj zakon. Zakon predvidja ogranicenje na maksimum 49 posto, smatram da ne postoji nijedan razlog za tako nesto.
Mislim da u ovom trenutku takvo ogranicenje treba skloniti, da je ono samo kontraproduktivno", rekao je Begovic.
Potpredsednik Vlade Srbije Zarko Korac je rekao da je zakon o radiodifuziji "pred usvajanjem u Vladi" i dodao da ga "kopka kakve ce na njega amandmane uputiti poslanicke grupe" u Skupstini. On je ponovio da je DOS nasledio od bivse vlasti "dzunglu u radiodifuziji" i da bi zato jedan od najvaznijih zadataka zakona o radiodifuziji trebalo da bude utvrdjivanje kriterijuma za redukciju broja elektronskih medija u Srbiji, kojih je sada vise od 1.000.
Pravni strucnjak Centra za Liberalno-demokratske studije Dragor Hiber je rekao da zakon o radiodifuziji ne predvidja strogo "trzisan sistem dodele frekvencija", jer ce dozvole moci da dobiju i mediji koji, uglavnom zbog posledica represije bivse vlasti, ne mogu da zadovolje stroge trzisne kriterijume. Hiber je kao glavni nedostatak ovog nacrta izneo definisanje lokalnih radio-stanica ciji status, prema njegovim recima, nije precizno definisan. "Da li je dovoljno precizno postavljena pozicija lokalnih opstinskih radio-stanica, dakle onih koje su lokalne, kojima su osnivaci opstinske skupstine. Nije jasno da li su one javni servisi ili ne. Kod nas je bila tendencija da one budu zadrzane kao javni servisi, pa se odustalo. Sad su nesto izmedju: konkurisu za frekvencije kao da nisu javni servisi, a imaju obaveze javnog servisa.
Nisam najsrecniji kako je definisano ko moze, a ko ne moze biti operater. Nisu dobro formulisana pravila o tome kako se pre roka moze izgubiti dozvola", istice Hiber.
Advokat Milos Zivkovic u izjavi za B92 je rekao da ono sto je dobro u novom nacrtu zakona jeste uvodjenje reda u oblasti elektronskih medija i razdvajanje drzave od regulacije kako drzavnih, tako i privatnih medija.
"Glavne novine su uvodjenje Agencije za radiodifuziju, ciji savet ce biti nadlezan da odlucuje o tome ko moze u etar, a ko ne moze, dok ce druga novina biti pretvaranje RTS u javni servis, tj. odvajanje RTS od neposredne kontrole vlasti. Zakon ce doprineti razvoju modernog i demokratskog medijskog sistema u Srbiji, a ukoliko taj period ustanovljavanja ne prodje dobro, postoji mogucnost da bude jos jedan promasen pokusaj ", rekao je Zivkovic. On je istakao da krucijalan period za ovaj nacrt Zakona tek predstoji, odnosno da ce on poceti u trenutku kada pocne sprovodjenje odredaba Zakona u praksi. "Ako sprovodjenje pravila prodje kako treba, onda ce rezultat koji Zakon treba da postigne biti zadovoljavajuci", zakljucio je Zivkovic.
