Izvor: Kurir, 05.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
AFERA ČELIK
MUP Srbije istražuje mutnu privatizaciju „Sartida“. Glavni osumnjičeni bivši ministar privatizacije Aleksandar Vlahović i šef kabineta Nemanja Kolesar
BEOGRAD - Ulogu Aleksandra Vlahovića i Nemanje Kolesara u prodaji „Sartida“ američkoj korporaciji „Ju-Es stil“ uveliko istražuje Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK), ekskluzivno saznaje Kurir. Bivši ministar privrede i šef kabineta premijera Đinđića osumnjičeni su da su organizatori kriminalne >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << grupe i inspiratori zločinačkog udruživanja u kojem je, između ostalih, i Goran Kljajević, bivši predsednik Trgovinskog suda u Beogradu.
S obzirom na kvalifikaciju njihovih dela iz krivične prijave do koje je došla redakcija Kurira, daljom istragom rukovodiće specijalni tužilac.
Kao što je Kurir najavio početkom septembra, ponovo je pokrenuta istraga o prodaji „Sartida“. Ovoga puta SBPOK istražuje sve ugovore koje su funkcioneri Đinđićeve vlade i srpskog pravosuđa potpisali u periodu od februara 2002. do marta 2003. godine.
Osumnjičeni su i Živomir Novaković, poslednji generalni direktor „Sartida“, Branislav Ignjatović, stečajni upravnik, Dušan Marčićev, predsednik stečajnog veća, i Dragan Šagovnović, direktor u Ekonomskom institutu.
U krivičnoj prijavi protiv ove grupe stoji da su „u nameri pribavljanja koristi“ američkom „Ju-Es stilu“, u iznosu koji prelazi 1,5 miliona dinara, „kršeći zakon i zloupotrebljavajući svoja službena ovlašćenja“, a Vlahović i Kolesar „svoj nesumnjivi politički uticaj radi zajedničkog cilja“ - prodaje „Sartida“ i zavisnih preduzeća - „Ju-Es stilu“.
Operativci SBPOK već imaju dokaze da su se članovi grupe na zajedničkim sastancima u zgradi Vlade, Agencije za stečaj i drugim mestima dogovarali i postigli dogovor da prodaju „Sartid“. Štaviše, krivična prijava ih tereti da su ugovorili prodaju kroz stečajni postupak bez uključivanja drugih potencijalnih kupaca. Zatim, da su omogućili „Ju-Es stilu“ da prethodno preuzme proizvodni proces i da kreira poslovnu politiku „Sartida“ još pre nego što su kupili smederevsku železaru. I konačno, da su ignorisali procenu Ekonomskog instituta da je najniža vrednost „Sartida“ 28,8 miliona dolara, već su ga prodali za 23 miliona, a državi ostavili dugove od 1,7 milijardi dolara!
Vlahovića krivična prijava tereti da je navodno „nadzirao stečajni postupak“ i da je „rezultat njegovog rada“ to što je Vlada Srbije 23. januara 2003. jednoglasno prihvatila zaključak po kojem je sklopljen sporazum o saradnji Vlade i „Ju-Es stila“.
Kolesar je pod istragom zato što je navodno iz kabineta premijera uticao na nadležne da se stečaj prenese na beogradski Trgovinski sud, da je uticao na Agenciju za sanaciju i stečaj banaka da utiče na odbor poverilaca da otpišu dug „Sartida“ od 1,2 milijarde dolara, da je „prećutkivao činjenice“ da je „LNM holdings“ iz Engleske, takođe, zainteresovan za kupovinu.
Goran Kljajević, koji se još nalazi u pritvoru pod optužbom da je član „stečajne mafije“, ovom krivičnom prijavom tereti se da je kao predsednik veća u stečaju domaćih banaka koje su bile najveći poverioci „Sartida“, „u nameri pribavljanja koristi „Ju-Es stilu“, po instrukcijama iz Vlade, postupao suprotno Zakonu o prinudnom poravnanju ... i da je donosio rešenja na štetu banaka“.
Upitan za komentar povodom naših saznanja, Aleksandar Vlahović kratko je odgovorio:
- Na anonimne krivične prijave za koje se ne zna ko i kome ih podnosi - nemam komentar![ antrfile ]
ANTIDATIRANA SAGLASNOST
Tema raznih spekulacija u javnosti bila su i pojedina dokumenta, konkretno mišljenje nekih od najvećih poverilaca „Sartida“ (već likvidiranih banaka). Pod zavodnim pečatom broj 386/03, Agencija za sanaciju banaka obraća se dopisom Trgovinskom sudu u Beogradu (stečajnom veću koje je rukovodilo radom stečajnog upravnika, i konačno i donelo odluku svojim rešenjem da se „Sartid“ proda), u kojem stoji da je Investbanka saglasna s tim da se „Sartid“ u skladu sa zakonom „izloži prodaji“. Međutim, u donjem delu dokumenta stoji datum 31. mart 2003. Ovaj dokument datiran je, odnosno poslat na hitno odlučivanje u intervalu od petka 28. marta do ponedeljka 31. marta.
SRPSKE BANKE LIKVIDIRANE ZBOG „SARTIDA“?
Prodajom smederevske železare za 23 miliona dolara likvidirane su vodeće srpske banke. Prema dokumentima do kojih smo došli, „Sartid“ je Beobanci, Jugobanci i Invest banci dugovao oko 70 odsto ukupnog duga, koji se kretao od 1,4 do 1,7 milijardi dolara (?!) Istovremeno, „Sartid“ je imao mnoštvo stranih poverilaca. Jedna nemačka banka sve vreme je finansirala nabavku sirovina preko „kćerki“ „Sartida“ u Švajcarskoj, Kipru, Bejrutu... Ali, prema saznanjima SBPOK, koji je istraživao detalje prodaje železare, a potom se naglo zaustavio, glavnica i kamata su joj nekoliko puta otplaćene.
- Kada su domaće banke likvidirane, dug „Sartida“ evidentno nije ušao u njihovu aktivu, odnosno - stečajnu masu! Da li bi uopšte bilo zakonskog osnova da budu likvidirane da je u dug uračunata imovina „Sartida“? - pita se jedan od operativaca SBPOK.
Neposredno pre prodaje stečajni upravnik „Sartida“ tražio je procenu vrednosti kapitala od beogradskog Ekonomskog instituta. Institut je vrednost giganta procenio na 57.645.000! „Sartid“ je na kraju prodat za 23.000.000 dolara, uz obavezu da Amerikanci investiraju još 200.000.000 dolara.
