Izvor: Politika, 04.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ADAM MIHNJIK
Da li Poljaci, zajedno s Nemcima, dele krivicu za holokaust? Teško je zamisliti apsurdniju tvrdnju.
Hitler i Staljin nisu poštedeli nijednu poljsku porodicu. Dva diktatorska režima uništila su tri miliona Poljaka i tri miliona poljskih Jevreja, koje su nacisti odredili za uništenje. Poljska je bila prva država koja se suprotstavila Hitleru i prva koja je ustala protiv agresije. Poljska nikad nije imala Kvislinga. Nijedna poljska jedinica nije se borila na strani Trećeg rajha. Izdani >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u paktu Ribentrop–Molotov, Poljaci su se borili na strani antinacističkih snaga od prvog do poslednjeg dana. Britanski premijer odao je počast Poljacima za njihovu ulogu u bici za Britaniju, a predsednik SAD je Poljake nazvao "inspiracijom" za svet. Sve ovo doprinelo je predstavi Poljaka o sebi kao o nevinim i plemenitim žrtvama tuđeg nasilja i intriga. Posle rata, kada je Zapad bio sposoban da pojmi šta se desilo, staljinistički teror ugušio je javne diskusije u Poljskoj po pitanjima rata, holokausta i antisemitizma. Antisemitistička tradicija bila je duboko ukorenjena u Poljskoj. U dvadesetim i tridesetim godinama prošlog veka anisemitizam se ustalio. Postao je konstanta radikalnih desničarskih nacionalista a detektovan je i u izjavama hijerarhije Katoličke crkve.
Poljsko javno mnjenje retko kad je jedinstveno, ali bezmalo svi Poljaci reaguju veoma oštro kad su suočeni sa optužbom da svoj antisemitizam crpu već s majčinim mlekom odnosno sa optužbama o upletenosti u holokaust. Za antisemite, kojih ima mnogo na marginama poljskog političkog života, te optužbe su dokaz međunarodne antipoljske jevrejske zavere. Normalnim ljudima koji su odrasli u godinama falsifikovanja i ćutanja o holokaustu, takve optužbe izgledaju nepravedne.
Za te ljude je zato knjiga Jana Tomaša Grosa "Komšije", koja je otkrila priču o ubistvu 1.600 Jevreja u selu Jadvabneu od strane Poljaka, bila strašan šok. Teško je opisati razmere tog šoka. Prosečan poljski čitalac nije mogao da poveruje da je nešto slično moglo da se desi. Moram da priznam da ni sam nisam verovao, čak sam pomislio da je moj prijatelj Gros postao žrtva falsifikata. Ali ubistva u Jadvabneu, nastavljena bestijalnim pogromom, desila su se i moraju da opterete kolektivnu savest Poljaka – a leže i na mojoj, individualnoj savesti.
Poljska debata oko Jadvabnea trajala je nekoliko meseci. Bila je to ozbiljna rasprava puna tuge a ponekad i terora, kao da je celo društvo najednom prisiljeno da nosi težinu tog strahovitog zločina, starog 60 godina; kao da svi Poljaci moraju da priznaju kolektivnu krivicu i zamole za oproštaj.
Ne verujem u kolektivnu krivicu ili kolektivnu odgovornost niti u bilo koju drugu odgovornost izuzev moralne. I stoga odmeravam šta je tu samo moja individualna odgovornost i moja lična krivica. Ali kad čujem da je Grosova knjiga – koja je otkrila istinu o zločinu – laž koja je delo međunarodne jevrejske zavere protiv Poljske, onda osećam krivicu. Jer ti lažni, naopaki izgovori nisu uistinu ništa drugo nego opravdanje tog zločina. Dok pišem ove redove, pažljivo biram reči i ponavljam Monteskjeove reči: "Čovek sam zahvaljujući prirodi, a Francuz zahvaljujući slučaju." Zahvaljujući slučaju ja sam Poljak sa jevrejskim korenima. Ne osećam krivicu za smrt ubijenih, ali ipak osećam odgovornost. Ne zato što su bili ubijeni, jer to nisam mogao da sprečim. Osećam krivicu jer su pošto su umrli ponovo ubijeni oduzimanjem dostojnog pogreba, oduzimanjem suza, poricanjem istine o tom skrivenom zločinu i laži, koja je decenijama ponavljana. To je moja greška.
Zbog nedostatka mašte ili vremena, zbog navika ili duhovne lenjosti, nisam sebi postavio neka pitanja i nisam potražio odgovore. Zašto? Možda zato jer sam se podsvesno plašio surove istine o sudbini Jevreja u ono vreme. Ali konačno je došlo vreme da se otkrije istina o svim prikrivenim zločinima. Pokušaću da dam svoj doprinos.
Dok pišem ove redove, osećam specifičnu razdvojenost, šizofreniju: Poljak sam, a moja sramota zbog ubistva u Jadvabneu jeste poljska sramota. A istovremeno znam da bih kao Jevrejin, da sam tada bio u Jedvahbnaju, bio ubijen.
Glavni urednik "Gazete viboršče"
[objavljeno: ]
