Izvor: Blic, 25.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A vene?
A vene?
Umorne, teške i otečene noge prvi su simptomi slabih i oštećenih vena. Dodatni znaci su blago trnjenje i naduvena stopala. Kad se krv sporije vraća u srce prva žrtva su kapilari koji zbog toga počnu da pucaju. Pri tom uopšte nije teško sprečiti pojavu proširenih vena - bez obzira na to zašto su vam noge pogrešno opterećene, da li previše sedite ili stojite tokom dana.
Ko je naročito ugrožen?
Ako vam roditelji, dede ili babe imaju proširene >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vene, postoji velika verovatnoća da ih i vi dobijete, jer su slabe vene nasledna pojava. Naročito su ugrožene osobe koje na poslu mnogo sede ili stoje. Ponekad i hormonski preparati (kod žena kontraceptivna sredstva) mogu da izazovu takve probleme. Prekomerna težina predstavlja veliki faktor rizika. I toplota može da izazove pucanje kapilara, a kod proširenih vena da dovede do zapaljenja vene. Šta je najbolja preventiva?
Najviše pomaže kretanje jer podstiče krvotok. Nemojte da pravite nagle pokrete, već primenjujte spore vežbe. Tako ćete najbolje ojačati noge. Da biste tačno utvrdili u kakvom su vam stanju vene, obratite se lekaru, a u apotekama možete da nabavite i specijalne čarape. Osobe koje boluju od dijabetesa ili imaju slabo srce ne bi trebalo da stežu noge. Kada je potrebna operacija?
Najbolja metoda uklanjanja popucalih kapilara je takozvano 'zavarivanje'. U tu svrhu se kroz kanilu direktno u venu ubrizgava sredstvo koje podstiče stvaranje malih ugrušaka. Zatim se stavlja kompresivni zavoj da bi se slepili upaljeni krvni sudovi. Rezultat: krv traži nove puteve.
- Ako imate proširene vene, treba svakako da se obratite stručnjaku. Uz pomoć dopler ultrazvuka i snimanja vena ustanoviće u kakvom su one stanju i da li je potrebna operacija - kaže dr Zorica Dinić, vlasnica Poliklinike 'Vizim' i stalna saradnica 'Blica'. - Debele proširene vene mogu da se odstrane operativnim putem. Zahvaljujući toj operaciji sprečava se opasna upala vena.
Čarobni štapić
Šetnja je možda savršena vežba. Daleko manje opterećuje zglobove i vene nego trčanje i nema neželjene efekte.
- Redovna fizička aktivnost je verovatno najbliža čarobnom štapiću kojim raspolaže savremena medicina - kaže prof. dr Džoan Menson, šef preventivne medicine na Univerzitetskoj klinici na Harvardu. - Kada bi svi u Americi išli u šetnju hitrim korakom 30 minuta dnevno, smanjili bismo hronične bolesti za čak 30 do 40 odsto.
Sve veći broj istraživača se slaže s ovom teorijom. Smatraju da intenzivne fizičke vežbe koje nudi većina sportskih centara nisu jedini – ili čak najbolji – put ka dobrom zdravlju. Šetnja je daleko bolja. Razumnim tempom, od 5-6 km/h, pet-šest puta sedmično po pola sata. Dugoročno gledano, to blagotvorno deluje na organizam. Smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, osteoporoze, artritisa, pa čak i depresije.
