Izvor: Politika, 13.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A šta jedu - jedu sve
Nacionalni vijetnamski specijaliteti: Supa "fo" ("pho") i "tit čo" ("tit cho") koji se sprema na 12 načina... Jesti ili ne jesti, svako odlučuje sam za sebe?
Negde je neko davno rekao da ljudi iz zadovoljstva ili nužde jedu sve i da u tome nijedan narod, nijedna zemlja nije izuzetak, a kad je u pitanju Azija - onda je to pravilo. Jer, tamo - znate već onu uzrečicu - jedu sve što raste, hoda, leti, pliva...
Vijetnam je azijska zemlja i tamo se ljudi u pogledu hrane ne razlikuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od svojih suseda - Kineza, Kmera, Laošana, Tajlanđana, Malezijaca, Filipinaca, Indonežana i drugih.
Ne razlikuju se Vijetnamci od svojih suseda ni u pogledu značaja koji pridaju dobroj hrani, u stvari - svakoj hrani: U siromašnoj zemlji brojnog naroda svaki obrok danas od davnina je gozba i za sutra.
Stara civilizacija, razvijen duhovni život, kult učenosti i lepog, rafinirani ukusi, raznovrsni začini i bogat biljni i životinjski svet učinili su da vijetnamska kuhinja u pogledu raznovrsnosti i kvaliteta ne zaostaje nimalo za kineskom, iako razliku zbog blizine i tesnih veza nije lako uočiti. Uostalom, kao i u većem delu Kine pirinač, povrće i riba "povrh" čine i u Vijetnamu osnovu na koju se dodaju začini i kombinuje hiljadu i jedan način pripremanja - finalnog proizvoda.
Od svojih suseda, razlikuju se možda samo po tome što su duže gladovali i češće umirali od gladi, jer su imali više unutrašnjih nevolja i ratova, naročito tamo između 1884. kad su pali pod francusku kolonijalnu vlast i 1989. kad je kod njih i oko njih konačno zavladao mir.
Gladi u Vijetnamu danas nema. Otkad je zavladao mir a oni se okrenuli radu i reformama - sve im je krenulo nabolje. Pirinča imaju i za izvoz, a svega ostalog toliko koliko mogu pojesti. A mogu pojesti jako mnogo, milina ih je gledati kako jedu, jedu od ranog jutra do kasne večeri, jedu za sve one godine i decenije gladovanja. I deca su im danas zdrava, lepa i vesela, nema više kokošjeg slepila i tužnih očiju, a devojke se prolepšale, zaokruglile, od tri koje sretnete na ulici dve možete uzeti za izbor lepotice. I seljaci više ne idu u zeleni pirinač, radnici ne govore da ne mogu da rade, jer su gladni...
A šta jedu - jedu sve, kako smo rekli, sve na bazi pirinča, povrća, ribe, živinskog goveđeg i drugih još kakvih sve vrsta mesa. Sve je pripremljeno na hiljadu i jedan način i za svaki tvrde da je najbolji, još ako je sve začinjeno ljutom paprikom, crnim krupno tucanim biberom, ljutim divljim lukom, đumbirom, limunom, ananasom, kuvano u kokosovom mleku i povrh svega još preliveno domaćim ribljim sosom "nuok mam"...
(Idućeg četvrtka: Riblji sos i klin čorba)
[objavljeno: ]
