Izvor: Politika, 13.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A gde su škole i ambulante
Grad Beograd u 2009. godini računa na više od 17 milijardi dinara od naknada za uređenje i zakup gradskog građevinskog zemljišta, što je četvrtina ukupnih planiranih prihoda. Odricanjem čak i dela ovih para na ime jeftinije stanogradnje u predgrađu, što predlaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, bio bi veliki udarac za gradsku kasu, tvrde gradski čelnici.
Milan Vuković, gradski sekretar za urbanizam, kaže da do sada, koliko mu je poznato, ove obaveze nisu bili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oslobođeni pojedinci niti firme.
– Ovo je svakako pitanje za gradonačelnika, ali jedno je sigurno – rasterećenjem investitora od plaćanja ovih naknada značilo bi značajno manje para za javne infrastrukturne objekte, sređivanje javnih prostora, saobraćajnica, kanalizacione mreže" – naglašava Vuković.
Zoran Alimpić, funkcioner Demokratske stranke i potpredsednik Skupštine Beograda, ističe da su planovi ministra za infrastrukturu nerealni jer se „novac koji se izdvaja za uređenje zemljišta namenski troši za izgradnju infrastrukture”.
– Kada investitor gradi u prestonici, on deo novca mora da izdvoji i za podizanje puteva, škola, domova zdravlja, izgradnju kanalizacije" Mrkonjićeve procene bile bi moguće da gradite kuću na planini gde vam sve ovo ne treba. Tih 500 evra po kvadratu su, pretpostavljam, čista građevinska cena bez svih onih taksi kojih se grad ne može odreći – ističe Alimpić. To što se pominje izgradnja u Ovči, Borči i na potezu uz Ibarsku magistralu, dodaje, ne znači da tim ljudima ne treba obezbediti sve neophodne uslove za normalan život.
– Ne možete, kao što je svojevremeno Šešelj dozvolio gradnju u naselju Busije, da podižete kuće na ledini. I danas, posle toliko godina, imamo problema jer su sugrađanima iz tog naselja potrebna i autobuska stajališta, putevi, trafo-stanice. To sve grad mora da plati – ističe sagovornik „Politike”.
Sa idejom stranačkog kolege Milutina Mrkonjića o pokretanju jeftine stambene gradnje u prestonici načelno je saglasan Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada.
– Podsticanje stanogradnje je nesumnjivo potrebno i zato ću se zalagati da se ova inicijativa razmotri sa pažnjom. Sa druge strane, naknade za građevinsko zemljište su pojedinačno najveće stavke u budžetu grada. Treba napraviti balans, videti šta se dobija i šta se ne sme zanemariti, a to su svakako socijalna politika i započeti i planirani infrastrukturni projekti – objasnio je Antić.
I pored toga što projekat ministra za infrastrukturu ne smatra demagogijom, Dejan Ranđić, menadžer Liberalno-demokratske partije, ističe da je ovakav plan „pomalo ishitren”. Naš sagovornik kaže da se zgrade ne mogu podizati u džungli i da se kupcima jeftinijih stanova moraju obezbediti i savremene saobraćajnice, vrtići i škole.
– Ekonomija budžeta je takva da ako bi se odrekli naknada za uređenje građevinskog zemljišta, morali bismo da imamo druge izvore prihoda. Podsticanje podizanja nekretnina zvuči dobro, ali zahteva mnogo ozbiljnih analiza – kaže Ranđić.
D. Mučibabić – I. Albunović
[objavljeno: 14/03/2009]
