Izvor: Kurir, 28.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A SELJAKU KITA
Hrvatski tajkuni ubrzano kupuju zemljište u Srbiji, dok eksperti G17 umesto agrarne reforme srpskim seljacima savetuju da se bave preradom kitove kosti
BEOGRAD - Hrana će u bliskoj budućnosti poskupeti toliko da će poljoprivredni proizvodi imati vrednost sličnu onoj koju danas ima nafta. Većina porodica u srpskim selima je u teškoj materijalnoj situaciji, pa se pretpostavlja da će mnoge posle potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa EU prodati svoju >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << zemlju strancima. Za 10 godina proizvodnja žita postaće visokoprofitabilan posao, pa su zato hrvatski tajkuni počeli ubrzano da kupuju obradivo zemljište u Srbiji, dok eksperti G17 umesto agrarne reforme seljacima savetuju da se bave preradom kitove kosti.
- Verovatno od kitova koje će uhvatiti u Moravi - cinično zaključuje profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić i ukazuje da su stranci shvatili kolika je vrednost obradivog zemljišta u Srbiji, ali ne i Srbi.
Nemački Bild piše da je budućnost Evrope u poljoprivredi i da je zbog toga Nemačkoj hitno potrebna nova agrarna politika. Tamošnji mediji su preneli i da će do 2030. godine potrošnja hrane u svetu porasti za 60 odsto, što je nemačke vlasti nateralo da pokrenu inicijativu za stvaranje nove agrarne politike. Cena obradivog zemljišta posle toga počela je da raste, a biznismeni širom zemalja EU zainteresovali su se za obradivo zemljište u Srbiji.
- Postojeći zakon ne dozvoljava strancima da kod nas kupuju zemlju - kaže profesor Ševarlić i navodi da će u narednom periodu EU učiniti sve kako bi sa Srbijom bio potpisan SSP, jer će, prema tekstu tog dokumenta, strani državljani imati ista prava prilikom kupovine srpskog zemljišta kao i domaći.
Komentarišući za Kurir globalno poskupljenje hrane, Ševarlić kaže da bi Srbija zahvaljujući svom agrarnom potencijalu u budućnosti mogla da ima uticaj na ekonomska kretanja u svetu sličan onom kakav su od sredine 70-ih godina prošlog veka imale zemlje Persijskog zaliva bogate naftom.
- Računica je jednostavna, hrane je sve manje, a gladnih usta sve više. Zemlje koje u budućnosti budu u prilici da proizvedu velike količine žita moći će debelo da profitiraju - naglašava Ševarlić.
Na naše pitanje šta to Srbija radi pogrešno, on upozorava da je primer s preradom kitove kosti dokaz da su ljudi na čelu Ministarstva poljoprivrede proteklih godina vukli pogrešne poteze.
- Reč je o dokumentu koji je svojevremeno sačinila Ivana Dulić-Marković. Koliko se sećam, naziv mu je “25 najkonkurentnijih proizvoda” i u njemu eksperti G17 savetuju srpskim seljacima šta najbolje prolazi na tržištu - podseća ugledni profesor.
Ševarlić kaže da zabrinjava činjenica da će posle potpisivanja SSP stranci moći da kupuju zemlju u Srbiji pod istim uslovima kao i domaći državljani, jer smo mi daleko siromašniji od onih koji tu zemlju nameravaju da kupe.[ antrfile ]
KORISTE RUPE U ZAKONU
Po važećem zakonu u Srbiji stranci ne mogu da kupuju poljoprivrednu zemlju. Ipak, berzanskim preuzimanjem i sumnjivim privatizacijama firmi koje poseduju obradivo zemljište oni su prisvojili stotine hiljada hektara. Samo hrvatski tajkuni su koristeći rupe u zakonu već kupili oko 50.000 hektara obradivog zemljišta u Srbiji, dok su preko različitih “firmi ćerki” i investicionih fondova nezvanično postali vlasnici blizu 250.000 hektara, što je površina ekvivalentna četvrtini Vojvodine.
PAMET U GLAVU!
- Ne moramo po svaku cenu da odustanemo od potpisivanja SSP, možemo da povučemo potez kakav su u prošlosti načinile Poljska i Slovenija. Ove zemlje su u sporazum stavile vremenski rok od sedam, odnosno 12 godina tokom kojeg stranci u procesu kupovine zemljišta neće imati jednaka prava kao i domaći državljani čak i ako te zemlje u tom periodu postanu članice EU - ističe Ševarlić i dodaje da je EU tada taj uslov prihvatila, što znači da bi i Srbija mogla da insistira na istoj klauzuli.
