Izvor: Politika, 28.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
A NAŠ LOBI U AMERICI?
Zadatak naših političara, diplomatije i lobija je da uvere američku administraciju da se u ovom regionu preko nas lakše mogu ostvariti i njihovi interesi
Henri Kisindžer je jednom prilikom pitao: "Koji je to telefon koji treba okrenuti u Evropi da bi se čulo šta Evropa misli?". Sledeći ovu logiku, možemo se upitati koja je to adresa na kojoj se donose ključne odluke, na koje bismo najviše voleli da utičemo. To su Brisel, Moskva, ali pre svega Vašington. Da li se nešto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << menja u poslednje vreme i da li srpski političari i diplomatija polako pronalaze puteve do ovog centra moći i odlučivanja? Sa aspekta menjanja imidža Srbije u SAD-u, u poslednje vreme se primećuje nekoliko novih momenata.
Prvo, osnovan je "srpski kokus". Još kao ministar odbrane, a naročito kao predsednik Srbije, Boris Tadić se posebno angažovao tim povodom. Kokus je neformalno, poluinstitucionalizovano telo sastavljeno od američkih kongresmena koji rade na promovisanju Srbije i njenih političkih interesa. Najpre je počelo sa četiri kongresmena: Barton, Emanuel, Veksler i Veldon, da bi sada imao trideset članova, među kojima su i tri senatora (Voinović, Viter i Inhof). Do sada je ovaj način lobiranja za Srbiju uspeo da postigne prve rezultate: blokiranje donošenja nekoliko nepovoljnih rezolucija po Srbiju, pa i onu o nezavisnosti Kosova, koju je tri puta predložio kongresmen Lantoš; u Senatu je jednoglasno usvojena rezolucija kojom se podržava kompromisno rešenje za Kosovo koje bi bilo prihvatljivo za Beograd i Prištinu; blokirano je usvajanje rezolucije kojom bi Srbija direktno bila povezana sa zločinom u Srebrenici; organizovano je više poseta američkih senatora i kongresmena Beogradu, kao i nekoliko javnih saslušanja (public hearings) na kojima su se pojavljivali predstavnici srpske strane. Ovo telo nije svemoćno, ali daleko od toga da je nemoćno.
Drugo, prvi put su predstavnici srpske dijaspore zastupljeni u oba doma američkog Kongresa. U Predstavničkom domu se nalazi Melisa Bin, Srpkinja iz Čikaga (demokrata), u Senatu Džordž Voinović, iz Ohaja (republikanac), dok je Milorad Rod Blagojević guverner Ilinoisa (demokrata). Melisa Bin je na izborima u Ilinoisu pobedila republikanca Fila Krejna. Džordž Voinović spada u red veoma uticajnih senatora i imao je važnu ulogu u poslednjoj predsedničkoj kampanji Džordža Buša. Rod Blagojević spada u mlade perspektivne političare. Desetak godina se bavi politikom i stigao je do mesta guvernera. A posle poraza kandidata demokrata na predsedničkim izborima 2004, kada su počele rasprave o mogućim nominacijama stranke za predsedničke izbore 2008, među desetak imena, "Njujork tajms" je naveo i Blagojevićevo.
Slučajno ili ne, potpisan je sporazum Vojske Srbije s Nacionalnog gardom iz Ohaja, a prilikom poslednje posete Tadića Americi i Povelja o specijalnim vezama države Srbije i države Ilinois. Poznato je da je u Ilinoisu i najgušće skoncentrisana srpska zajednica u SAD, naročito u Čikagu. Ovaj ugovor otvara vrata za saradnju srpskih i američkih kompanija. Ovi "Amerikanci srpskog porekla" odlično razumeju naše interese, kao i interese SAD i mogu pomoći obema stranama u pravcu boljeg razumevanja.
Treće, 28. jula ove godine 24 senatora (17 republikanaca i sedam demokrata) uputilo je pismo predsedniku Bušu u kojem se on poziva da "podrži predsednika Borisa Tadića i demokratski izabranu Vladu u Srbiji", jer se "Srbija razvila u jakog regionalnog partnera SAD". Između ostalog, navodi se da "ekstremističke grupe na Kosovu pokušavaju da izvrše pritisak na Srbiju na način koji bi vodio destabilizaciji", da "KFOR mora ostati na Kosovu dok ne bude potpuno jasno da kosovske vlasti mogu zaštititi sve građane". Ovo pismo predstavlja simboličan izraz podrške i to je prvi put posle 1989. da toliki broj senatora (24 od 100) potpiše neki dokument koji se odnosi na Srbiju. Ono što je u ovom " dijalogu Kongresa i predsednika", osim brojnosti važno, jeste to što su u pitanju ljudi koji odlučuju o finansiranju spoljne politike. Među njima je i senator Ted Kokran predsedavajući bitnog odbora za budžetska izdvajanja Senata. Nažalost, ova vest je u Srbiji imala rang vesti o asfaltiranju glavne ulice u Čačku, na primer. Da li samo zato što se u njemu pominje Boris Tadić, ali i Vlada Srbije, pa se postavlja pitanje zasluga!
Predstava o nama u Americi je uglavnom pogrešna. Tome smo neretko i sami doprinosili svojim (ne)činjenjem. Kada je pisac ovih redova podsetio jednog američkog kolegu, inače rezervisanog prema Srbiji, da je Vojislav Koštunica, još 1981. godine preveo "Federalističke spise" tvoraca američkog ustava (Medison, Hamilton i Džej), on je priznao da ga to zaista raduje. U NBA je kolonija naših košarkaša. Za popravljanje lošeg imidža Srbije mnogo može pomoći popularnost jednog Divca, na primer. Generalno uzevši, naša razjedinjena dijaspora je nepotpuno iskorišćen resurs.
Zadatak naših političara, diplomatije i lobija je da uvere američku administraciju da se u ovom regionu preko nas lakše mogu ostvariti i njihovi interesi. U SAD je uobičajeno i legitimno da različite interesne i lobi grupe utiču na kreiranje javnog mnenja, ali i na procese donošenje odluka. Lobiranje omogućava neposredno zastupanje interesa i obraćanje kreatorima politike i donosiocima odluka, koristeći argumente i ubeđivanje. To obično rade profesionalni ubeđivači, koji lakše "kupuju" politički uticaj. Donosioci odluka u SAD, ali i drugde, vode računa ko im donosi glasove i dolare. Jevrejski lobi je svakako najbolji primer, ali je i većina bivših jugoslovenskih republika mnogo pre nas počela s angažovanjem profesionalnih agencija za odnose s javnošću, što je nesumnjivo dalo rezultate. Srbija je poslednjih godina u tom pogledu učinila korak napred. Za pitanje budućeg statusa Kosova mi smo u ogromnom zaostatku, ali odnosi se grade i za kasniji period. Bolje i kasnije nego nikada. Stara je mudrost, da nema tako visoke prepreke koju magare natovareno zlatom ne može da preskoči. Ima li malo prostora za srpski lobi i odnose sa javnošću Srbije u Nacionalnom investicionom planu? Mislite o tome!
Doktor političkih nauka, FPN Beograd
Slaviša Orlović
[objavljeno: ]
