Izvor: Kurir, 11.Okt.2014, 07:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

7 velikih srpskih dobrotvora koje smo zaboravili

Pojedini trgovci toliko su voleli svoj narod da su mu po smrti ostavljali ogromna imanja

1. Srbin iz Arada je sav svoj novac i imanje ostavio Zadužbini Tekelijanum za obrazovanje mladih sunarodnika

Sava Tekelija je rođen 1761. u Aradu, u to vreme u Austrougarskoj, a danas u Rumuniji, u čuvenoj vojničkoj i plemićkoj porodici Popović. Gimnaziju je učio u Budimu, a studirao u Beču i Pešti, gde je sa 25 godina postao prvi Srbin doktor prava.

Rad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << u upravi

Karijeru je počeo u državnoj upravi i brzo se afirmisao kao jedan od najistaknutijih političkih vođa Srba. Bio je i uspešan poslovni čovek, umnožavao je svoj imetak i dodavao nove posede porodičnim spahilucima, koji su bili sastavni deo njegove plemićke titule. Kao pristalica Dositeja Obradovića, s kojim se poznavao i dopisivao, rano je došao do zaključka da je obrazovanje glavni zamajac pokretanja srpskog naroda ka boljoj budućnosti. I pre osnivanja svoje zadužbine davao je znatne svote za školovanje srpske omladine i podizanje inteligencije u svome narodu.

Umro je 1842. godine u Pešti. Grob mu se nalazi u Crkvi Svetog Nikole u Aradu, koju je podigao njegov pradeda.

Ostavši bez naslednika, Tekelija je pred kraj života odlučio da u Pešti osnuje Zadužbinu Tekelijanum, želeći da stvori centar srpskog kulturnog života. Najveći deo bogatstva hteo je da usmeri na školovanje mladih Srba u vojnoj, inženjerskoj struci, za sveštenički poziv i za visokoškolske studije uopšte. Na taj način hteo je da stvori i unapredi intelektualni stalež svoga naroda.

Godine 1838. Matici srpskoj u Pešti poklonio je kuću da u njoj otvori đački dom. U fond svoje zadužbine uneće kasnije još i 150.000 forinti gotovine, devet kuća u Aradu, još jednu zgradu u Pešti, te 28 jutara zemlje. Osim ovog, nabavlja štampariju za Maticu srpsku, pokreće izdavanje knjiga i potpomaže mnoge poduhvate ove kulturne institucije. Poklonio joj je i svoju ličnu biblioteku, tako da je Biblioteka Matice srpske postala jedna od najstarijih i najznačajnijih biblioteka kod Srba.

Obnova zadužbine

Od 1838. do 1914. godine Tekelijanum je odškolovao 346 pitomaca. Za srpski narod to je bio impozantan broj intelektualaca, koji su mnogo doprineli kulturi svoga naroda. Između dva svetska rata, ekonomske krize i inflacija umanjile su vrednost imovine Zadužbine, pa je i broj pitomaca bio manji.

Godine 1952. zgrada je nacionalizovana, Zadužbina je privremeno prestala da postoji. U naše dane, 1996. godine, mađarska državna vlast donela je odluku da u procesu denacionalizacije vrati polovinu zgrade Budimskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve. Taj gest dobre volje omogućio je obnovu Zadužbine Save Tekelije i dao nadu da će se Tekelijanum u dogledno vreme vratiti svojoj plemenitoj ulozi jednog od značajnih duhovnih središta srpskog naroda.

Čast patrijarhu

Igumanov je testamentom odredio da Zadužbinom uvek upravlja patrijarh SPC. Godine 1871. osnovao je i Pravoslavnu srpsku bogosloviju u Prizrenu, a malo se zna da je ovde odškolovano više učitelja nego sveštenika

Požrtvovan

Ðoka Vlajković je sa samo 14 godina otišao u vojsku, a sa 16 je već bio potporučnik. U Krimskom ratu je izgubio nogu, ali ga to nije sprečilo da se bori u srpsko-turskim ratovima i kao major oslobodi Podrinje

Testament

Spasić je testamentom najveći deo novca zaveštao narodu, a svojoj udovici ostavio je u svojinu letnjikovac i vinograd na Topčiderskom brdu, doživotno korišćenje stanova u porodičnoj kući u Knez Mihailovoj broj 33, kao i penziju u visini najveće činovničke plate u zemlji

Rodbina

Dve godine pre smrti, Aberdar je testamentom Srpskoj kraljevskoj akademiji zaveštao letnjikovac Zvezda na Topčideru i sumu od 1.500 dukata za njegovu opravku i održavanje. Posle smrti su, međutim, njegovi srodnici, u nameri da ospore testament, pokrenuli sudski spor, koji se razvlačio decenijama, pa je Zadužbina Milana Kujundžića Aberdara, formirana od novca dobijenog prodajom placa i letnjikovca, otpočela rad tek 1931. godine

Veliki prihodi

Sav prihod od ovih imanja upravnik Ćelovićeve zadužbine predavao je svakog meseca upravi Beogradskog univerziteta. Mesečni prihod 1930. godine iznosio je čak 260.000 dinara, a o kolikoj svoti je reč govori podatak da je plata ministara u to vreme iznosila 5.000 dinara. Vrednost njegove imovine iznosila je tada oko 30 miliona dinara

Nastavak na Kurir...