Izvor: B92, 01.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7 GODINA OD "BLJESKA"
Beograd -- Pre 7 godina, 1. maja 1995, Hrvatska vojska izvela je akciju "Bljesak" u Zapadnoj Slavoniji tokom koje je poginulo i nestalo 283 vojnika i civila srpske nacionalnosti, od cega je jos 79 neidentifikovanih. Direktor dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" Savo Strbac kaze za B92 da je iz tog podrucja izbeglo oko 15.000 ljudi. "Tragedija tog dogadjaja je sto su ljudi uglavnom nastradali u izbeglickoj koloni pokusavajuci da predju most na Savi i pobegnu u Bosansku Gradisku u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Republici Srpskoj", kaze Strbac. "Tuceni su 'migovima', 'maljutkama' iz helikoptera, snajperima, 'mig' HV je cak dva puta presao Savu 1. i 2. maja i granatirao jedan kvart Bosanske Gradiske i pobio 5-6 dece na spavanju u tom kvartu i nesto odraslih. Jos niko nije odgovarao pred nacionalnim hrvatskim sudom, a ni pred Haskim tribunalom za zlocine pocinjene nad Srbima u ovoj akciji". Savo Strbac istice da je vrlo tesko utvrditi koliko se ljudi zaista vratilo. "Niko nema tacne podatke jer se registruje broj onih koji su otisli u Zapadnu Slavoniju ili Krajinu da bi zavrsili neki administrativni posao i odmah potom se vratili nazad u Jugoslaviju ili Bosnu i Hercegovinu. Da bi Srbin mogao da se vrati u Krajinu, u Hrvatsku, da bilo kakav posao napravi, izvadi neki domument vezan za imovinu, prava iz radnog odnosa, on mora da prijavi adresu kao da se stalno vratio i svi to broje. Tako Hrvati danas izlaze s brojkama za celo bivse podrucje RSK ili Hrvatske da se vratilo 100.000, srpske organizacije govore o 60.000 ljudi koji su se vratili posle 'Oluje' i 'Bljeska'. 'Veritasovi' podaci, a oni su cisto iskustveni, govore da je to tek izmedju 25.000 i 30.000".
RTS je vest o akciji "Bljesak" emitovala u 20. minutu centralne informativne emisije, jer su za urednika Drugog dnevnika Spomenku Jovic tema dana bili prvomajski uranci na kojima su ucestvovali tadasnji celnici rezima. Izvrsni producent video-produkcije "Arhitel" Lazar Lalic, koji je analizirao rad RTS u ratnim godinama, u izjavi za B92 podseca na izvestavanje drzavne televizije tog dana. "Vest je bila emitovana posle 20. minuata, a ono sto je bilo nastrasnije, toga se veoma zivo secam, prvi prilog u Dnevniku je bio sa prvomajskog uranka kod Topciderske cesme, gde se prikazivala idilicna slika gde narod igra, peva i veseli se. Pitanje odgovornosti za takav rad mora kad-tad biti postavljeno i u novinarstvo treba uvesti lustraciju. Mislim da ima odgovornosti, da mora da je bude, posebno za krsenje profesionalnog kodeksa. Na zalost, izgleda da je jos rano za to. Pokusavam da to sklopim u pitanje lustracije koja definitivno mora ovde da bude izvedeno", kaze Lalic. Sto se lustracije u novinarstvu tice, Lalic precizira da za novinare koji su krsili kodekse profesije zabrana rada mora biti dozivotna.
.jpg)
