Izvor: B92, 11.Mar.2012, 15:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
7.000 pravno nevidljivih lica
Beograd -- Problem pravno nevidljivih lica otvoren i dalje postoji - ni ovog proleća neće biti glasova oko 7.000 birača koji u matičnim knjigama rođenih ne postoje.
Na hitnost sistemskog rešavanja problema lica koja ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava garantovana Ustavom i zakonima Srbije godama ukazuje nevladina organizacija Praksis, čiji pravni koordinator Svetlana Stanivuković kaže za Tanjug da se u našem društvu u okviru te teme "ništa godinama nije promenilo, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << postoje naznake da hoće".
"Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta nije usvojen niti je inicijativa prihvaćena, odnosno ostao je u formi zakonskog modela, ali je nedavno upućivanje Predloga zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku u skupštinsku proceduru korak napred ka rešavanju problema pravno nevidljivih", naglasila je Stanivuković.
Izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije, podsetila je ona, odnose se i na težak položaj pravno nevidljivih, a problemom se bave i Ujedinjene nacije, Savet Evrope, OEBS...
Procena o postojanju oko 7.000 pravno nevidljivih lica - osoba iz najsiromašnijih slojeva, pojasnila je Stanivuković, rezultat je analize Visokog komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice zasnovane na ukupnom broju Roma u Srbiji.
"Međutim, ni ta cifra nije pouzdana, ali ono što jeste je da je Praksis za vreme bavljenja ovom temom upisao preko 2.000 osoba u postupku naknadnog upisa u matične knjige", precizirala je sagovornica Tanjuga.
Sa predstavnicima Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu nevladina organizacija je, požalila se, retko uspevala da "sedne za sto".
Kao pomak na relaciji Praksis-Ministarstvo Stanivuković vidi činjenicu da su se sastali krajem prošle godine i, iako su predstavnici države ostali pri tome da je Zakon o matičnim knjigama dobar, pristali su da Ministarstvu pravde podnesu inicijativu o izmenama Zakona o vanparničnom postupku.
Stanivuković očekuje da se zakon nađe pred poslanicima u Skupštini i navodi da postoje neformalne najave da bi trebalo da se uskoro glasa o njemu.
"Proces može usporiti raspisivanje izbora...Rešenje je veoma važno i hitno, država ne prepoznaje sve svoje građane - nisu ni birači, ne uživaju nikakva prava...Kako ćete, recimo, da uhapsite nekoga ko je pravno nevidljiv?", zapitala je predstavnica Praksisa.
I u Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu su svesni važnosti problema, ali naglašavaju kompikovanost njegovog rešavanja, ne želeći da u ovom trenutku daju prognoze raspleta dugogodišnje situacije vezane za pravno nevidljiva lica.
Rešavanje problema ostvarenje osnovnih ljudskih prava kao veoma važno vidi i Zaštitnik građanja Saša Janković i u izjavi Tanjugu kaže da bi Skupstina bez odlaganja trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o vanparničnom postupku u delu koji se odnosi na sastavljanje isprave o činjenici rođenja.
"Svaki dan je bitan. Mislim da je Srbija propustila godine i decenije da hiljadama sugrađana praktično da osnovno pravo građanstva, pravo da postoje ne samo u suštinskom, već i u pravnom smislu - da glasaju, da se obrazuju, leče, rade..., očekuje Janković.
Pored pravno nevidljivih, upozorio je, postoje i desetine hiljada drugih koji, iako su upisani u matične knjige, nemaju sva potrebna dokumenta jer im nedostaje neki od elemenata (npr.adresa)...
"Praktično su nevladin sektor, organizacije civilnog društva za zaštitu ljudskih prava, međunarodne institucije i Zaštitnik građana u ovom slučaju uradili posao izvršne vlasti. Napravljene su analize, išlo se na teren, utvđivali brojeve i proveravale pravne mogućnosti za resavanje tog pitanje. Ostalo je na parlamentu", jasan je Janković.
Zaštitnik građana smatra da je jako važno da na izborima učestvuju svi socijalni slojevi naše države, ali da čak i ako se zakon donese u ovom momentu teško je izvodljivo da do izbora budu sprovedene sve ostale radnje koje su u sprovođenju i izvršavanju jednog zakona neophodne da bi neko i ostvario svoje pravo.
Boljeg života i pravnog položaja u zemlji čije funkcionere ni ovog proleća neće izabrati do rešenja zakonske regulative i dalje neće biti za odrasla lica koja ne znaju ništa o svom datumu i mestu rođenja, lica čiji su roditelji preminuli, nepoznati, ili na nepoznatom mestu boravišta, ali ni za budućnost Srbije - decu čiji roditelji nemaju dokumenta, napuštene mališane...
