Izvor: B92, 09.Mar.2018, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"6. oktobar bio najveća Đinđićeva greška"
Beograd -- Zoran Đinđić je bio vizionar, filozof na vlasti koji je projektovao nov mentalitet i duh svakog građanina, ali i čovek koga Srbija nije razumela.
To je ocenjeno na predstavljanju knjige "Đinđić" objavljene povodom 15. godišnjice ubistva bivšeg premijera Srbije.
Predsednik Nove stranke i jedan od 15 autora tekstova u knjizi Zoran Živković rekao je da je Đinđić bio "najveći reformator u modernoj srpskoj istoriji, mada neuspešan".
"On >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nema zamenu, niti naslednika, nedostaje već 15 godina. Moj najveći lični uspeh je to što sam dva puta bio njegov zamenik. Za njega je bio karakterističan filozofski, ali i praktičan način rada, energija da se nešto menja. Bio je spreman da menja i sebe i da, mada teško, prizna i svoje greške, a imao ih je", kazao je Živković na promociji u Beogradu.
Prema njegovim rečima, najveća Đinđićeva greška bio je "nedostatak 6. oktobra".
"Grešio je kada je od Radovana Karadžića hteo da napravi diplomatu, ili kada su u Skupštini Srbije oduzeti mandati Demokratskoj stranci Srbije. Ali njegova najveća greška je nedostatak 6. oktobra, to što nas je 'kilavi trut' - kako je govorio za Vojislava Koštunicu, uverio da nije vreme za potpuni diskontinuitet s režimom Slobodana Miloševića. Da smo to uradili, siguran sam da bi Zoran danas bio živ a da bi Srbiji bilo bolje", ocenio je lider Nove stranke.
Zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić kazala je da Srbija nije razumela šta je Zoran Đinđić radio kao premijer i da je on bio "stranac" za nju.
"Za mene kao novinara, Zoran je bio izuzetna figura. Bio je čovek dijaloga, nikada nije tražio autorizaciju teksta, bilo mu je važno da njegove ideje žive. On i Vesna Pešić edukovali su novinare kada je talas nacionalizma postao dominantan početkom devedesetih godina prošlog veka", rekla je Vesna Mališić.
Govoreći o Zoranu Đinđiću, sociološkinja Vesna Pešić je ocenila da je on kao predsednik Demokratske stranke i premijer Srbije, bio "izuzetna ličnost".
"Iako je bio premijer, smatrao je da njegov zadatak nije da vlada. U svom ekspozeu je rekao da je dobio mandat ne da vlada, već da menja. Danas smo na najudaljenijoj tački od onoga što je Đinđić hteo", kazala je Vesna Pešić.
Prema rečima potpredsednika Demokratske stranke Branislava Lečića, Đinđić je projektovao nov mentalitet i duh svakog građanina Srbije.
"On je provocirao svakog da misli i radi, bio je filozof na vlasti što retko koji narod ima", naveo je Lečić.
Bivši glavni urednik "Novosti" Manojlo Vukotić je kazao da je cilj knjige "Đinđić" da probudi sećanje na premijera ubijenog 12. marta 2003. godine.
"Ovih šest slova u njegovom prezimenu nosi mnoga značenja, poput reforme, vizije, budućnosti, pameti. U knjizi je 15 prvaka u svojim oblastima dalo odgovor na pitanje kakva je bila Đinđićeva vizija Srbije. To nisu hvalospevi, već rendgenski snimci njegovog rada i vremena", kazao je Vukotić.
Dodao je da Đinđić "nije bio svetac", već da je svojom specifičnom pojavom "razbio tmurnu scenu Srbije".
Pored tekstova učesnika konferencije, u knjizi je objavljeno i kako su Đinđićevu viziju Srbije razumeli akademici Ljubomir Simović i Dušan Kovačević, istoričarka Latinka Perović, književnica Vida Ognjenović, pisac Dragan Velikić, režiser Goran Marković, bivša ministarka u Vladi Zorana Đinđića Gordana Matković, advokat Boža Prelević, predsednik sindikata "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.
