Izvor: medio.rs, 19.Sep.2014, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
5-narodnih-verovanja-kako-da-se-zastitimo-od-uroka
Uricanje je najopasnije kad je zao pogled propraćen rečima divljenja i čuđenja. Tada, veruje se, pomažu molitva i reči. Pročitajte šta nas, po narodnom verovanju, štiti od uroka...
Verovalo se da je svesno uricanje retko i tako nešto mogli su da učine samo izuzetno loši, zli ljudi. Urokljivac najčešće nije ni bio svestan zla koje nanosi. Zle oči mogao je dobiti samim rođenjem, ali i kasnije, sticajem nesrećnih okolnosti.
Moć uricanja pripisivala se >> Pročitaj celu vest na sajtu medio.rs << fizički ili psihičkim defektnim ljudima koji, po prirodi stvari, zavide normalnima i zdravima. Na takvo shvatanje ukazuje i narodna izreka: Da te bog čuva ćosava čoveka i brkate žene.
U nekim krajevima Srbije običaj je da se maloj deci obuvaju čarape različite boje ili su im roditelji jednu čarapu obuvali kako treba, a drugu naopako. Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih pasti upravo na njih, pa će dete tako biti pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara.
Zaštita se sastojala u sprečavanju uroka. Uobičajeno je bilo pljunuti na moguću žrtvu, ali često nije bilo potrebno. Neko od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili pak pljunuti preko ramena i na taj način sprečiti moguću nesreću.
Kada bez razmišljanja i zle namere izazove opasnost od uroka, mogući urokljivac izgovara reči "da nije uroka" i "ne budi uroka". U Bosni i Hercegovini i muslimani i pravoslavci protiv uroka koriste reč mašala.
Izvor: lisa.rs
.jpg)
