Izvor: GradskeInfo.rs, 14.Avg.2023, 15:34
Природњачки музеј у Вашингтону има 30.700 људских костију и делова тела
Национални природњачки музеј у Вашингтону у складишту има најмање 30.700 људских костију и делова тела.
Фото: Pixabay/12019
Смитсонијанова колекција људских остатака једна је од највећих на свету, пише „Вашингтон пост“.
Она укључује мумије, лобање и зубе, који представљају непознат >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << број људи.
Има и колекцију мозгова, који су узети углавном од Афроамериканаца, староседелаца и других обојених људи.
Остаци су наслеђе ужасне праксе у којој су делови тела вађени са гробаља, бојних поља, из болница и мртвачница у више од 80 земаља.
Чини се да је већина посмртних остатака прикупљена без пристанка појединаца или њихових породица, тако што су истраживачи користили људе у болницама који су били сиромашни или нису имали ближу родбину да их идентификује или сахрани.
Поред тога, колекционари, антрополози и научници су ископавали гробнице и пљачкали гробове.
Године 1903, Алеш Хрдличка, антрополог и кустос Националног музеја САД, који је претходио Смитсонијановом националном природњачком музеју, започео је оно што је назвао „збирком расних мозгова“.
Хрдличка је веровао да су белци супериорнији и сакупљао је делове тела како би разоткрио теорије о анатомским разликама међу расама.
Сматрали су га стручњаком за расе, еволуцију и људске варијације и веровао је да ће сакупљање делова тела помоц́и у откривању порекла људи у Америци.
Новине су често писале о њему, а његова уверења су утицала на политику америчке владе о раси.
Хрдличка је трагао за телима у болницама, мртвачницама и медицинским школама.
На крају је набавио 74 мозга у области Вашингтона, од тога, 50 је имало ознаку којој раси припада, а 35 од тих мозгова је узето од Афроамериканаца.
Од више од 30.700 људских остатака које музеј још чува у складишту, више од 19.000 или око 62 процента, прикупљено је док је Хрдличка био шеф одељења за физичку антропологију, навео је „Вашингтон пост“ у анализи.
Након истраживања листа, Природњачки музеј је ангажовао два истраживача да испитају управљање и повратак делова тела и других предмета.
Ограничио је приступ људским остацима и поделио са „Вашингтон постом“ планове за премештање мозгова.
У априлу је секретар Смитсонијана Лони Г. Банч III издао саопштење у коме се извињава због тога како је институција прикупила многа тела и делове тела у прошлости.
Он је, такође, најавио стварање радне групе која ће утврдити шта да се ради са остацима.
У интервјуу, Банч је рекао да му је циљ да врати што више делова тела.
Italija: Obeležena peta godišnjica rušenja mosta u Đenovi
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Природњачки музеј у Вашингтону има 30.700 људских костију и делова тела се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
