Izvor: GradskeInfo.rs, 09.Sep.2026, 11:05
3 необичне ствари које су сасвим нормалне када кренемо на психотерапију
Да ли ћемо плакати, колико нам је времена потребно да стекнемо поверење и шта ако пожелимо да променимо терапеута? Стручњаци објашњавају шта можемо да очекујемо на почетку психотерапије.
Фото: Pexels/Tima miroshnichenko
Када мало боље размислимо, психотерапија заиста може деловати као >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << необичан сусрет. Двоје људи који се не познају разговарају о најинтимнијим, најосетљивијим и најболнијим деловима живота једног од њих.
Управо је тако први сусрет са терапеутом описао за HuffPost лиценцирани психолог Колин Вернеј из Вашингтона.
Људи који први пут долазе на психотерапију често не знају шта их очекује, колико би требало да буду отворени нити како „треба“ да се понашају. Терапеути, међутим, поручују да не постоји само један правилан начин да започнемо овај процес.
И плакање и одсуство суза потпуно су нормални
Не постоји списак правила према којима би особа требало да се понаша током првог разговора са терапеутом.
– Не постоји нешто што је нормално за све. Много тога зависи од тога да ли је особа раније ишла на терапију – рекла је психотерапеуткиња Криста Џордан из Тексаса.
Први сусрет служи томе да терапеут и клијент почну да граде однос. Разговор о разлозима доласка помаже терапеуту да препозна теме којима би у почетку требало посветити пажњу. Истовремено, клијент процењује да ли се осећа довољно сигурно, да ли може да има поверења у терапеута и да ли жели да настави разговоре.
– Терапеут не очекује да ћете плакати, али ни да нећете плакати током првог сусрета. Такође вас неће присиљавати да се одмах суочите са осећањима која су превише снажна или преплављујући – објаснио је Вернеј.
Неке људе изненади колико брзо емоције изађу на површину. Присећање на болна или трауматична искуства због којих смо потражили помоћ може изазвати тугу, нелагодност, анксиозност или сузе.
Други, међутим, могу деловати смирено, равнодушно или говорити о својим проблемима без видљиве емоционалне реакције. И то је сасвим очекивано.
– Први разговори могу бити више чињенични док се међусобно упознајемо. Природно је да се осећамо помало нервозно или непријатно када први пут сретнемо терапеута, а циљ доброг терапеута јесте да нам помогне да се опустимо – рекао је Вернеј.
Због тога не би требало себи да намећемо очекивања о томе колико ћемо бити отворени или емотивни. Понекад и сами себе изненадимо реакцијом.
Може проћи неколико сусрета пре него што се опустимо
Ако после првог разговора и даље процењујемо терапеута и нисмо сигурни да ли можемо потпуно да му верујемо, то не значи да нешто није у реду.
Однос између терапеута и клијента не настаје одмах. За осећај сигурности, поверења и међусобног разумевања потребно је време. Психолози Артур Бохарт и Ејми Гривс Вејд наводе у књизи „Тхе Цлиент ин Псyцхотхерапy“ да овај однос често почиње да се учвршћује око петог сусрета.
Важно је и да знамо да психотерапија није чаробно решење. Терапеут може да понуди стручно вођење, питања, другачији поглед на проблем и одређене технике, али је потребно да се и клијент активно укључи у процес.
– Нормално је да на почетку терапије осећамо читав низ емоција. Мој општи савет је да истрајемо бар неколико сусрета пре него што одлучимо да ли нам одређени терапеут одговара – рекао је Вернеј.
Почетна непријатност најчешће постепено слаби. Када је терапијски однос добар, на њеном месту могу се развити дубоко поверење, осећај прихваћености и сигурност да о тешким темама можемо говорити без осуде.
У реду је ако желимо да променимо терапеута
Није сваки терапеут прави избор за сваку особу. Некада нам не одговара његов начин комуникације, приступ, темпо рада или једноставно не успевамо да осетимо сигурност која нам је потребна.
Криста Џордан саветује да терапеуту, уколико не постоје озбиљни разлози за прекид, пружимо прилику током приближно шест до осам сусрета пре него што донесемо коначну одлуку. Ипак, ако се осећамо омаловажено, осуђивано, небезбедно или < ако терапеут прелази професионалне границе, нема потребе да остајемо и чекамо да се однос поправи.
Другачија ситуација може настати када после дужег периода успешне терапије, на пример након годину дана, изненада пожелимо да одустанемо.
– Тада бих се запитала да ли је терапеут почео да вас подстиче да направите важан корак или сте отворили теме које су непријатне, али неопходне – рекла је Џордан.
Таква жеља за прекидом понекад може бити облик отпора, односно несвесни покушај да избегнемо болне теме или промене. То, међутим, не значи да морамо да останемо по сваку цену. Најкорисније је да терапеуту отворено кажемо да размишљамо о прекиду и покушамо да заједно разумемо шта стоји иза те потребе.
Почетак психотерапије не мора изгледати онако како смо замишљали. Можемо плакати, говорити потпуно мирно, осећати непријатност или сумњати да смо изабрали праву особу. Све ове реакције могу бити део упознавања и постепеног стварања односа у којем ћемо се осећати довољно сигурно да говоримо о ономе што нас највише боли.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак 3 необичне ствари које су сасвим нормалне када кренемо на психотерапију се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
