Izvor: B92, 21.Avg.2015, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
20 godina od "Dejtona" - BiH i dalje čeka "nešto"
I dve decenije nakon Dejtonskog sporazuma u BiH se sa nestrpljenjem očekuje "nešto" što će značiti napredak.
BiH traži ono što će osigurati funkcionalnije delovanje države u ispunjavanju obaveza na evropskom putu, utisak je političkog analitičara iz Sarajeva Almira Terzića.
U susret godišnjici Dejtona, ponovo u atmosferi povremeno nepomirljivih podela između dva entiteta - Federacije BiH i Republike Srpske, a koji su uspostavljeni mirovnim sporazumom, Terzić >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ocenjuje da je proteklih godina Dejtinski sporazum odigrao važnu ulogu za BiH, ali i region, pošto su u njega kao garanti za sprovođenje bile uključene Srbija i Hrvatska.
Inače, pravni akt sporazumnog karaktera naročito se bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem BiH, da bi tokom godina koje su usledile bilo nekoliko bezuspešnih pokušaja ustavne reforme.
Prema mišljenjima brojnih međunarodnih zvaničnika, ali i mnogih u Federaciji, Dejtonski sporazum je prevaziđen, dok u Republici Srpskoj smatraju da se izvorni elementi Dejtona moraju i dalje primenjivati i poštovati.
"Ono što u BiH očekuju je da dođe do nadgradnje Dejtonskog mirovnog sporazuma, u tom smislu je i bilo nekoliko inicijativa međunarodne zajednice, koje su se odnosile na reforme", kaže Terzić u izjavi Tanjugu i dodaje da je za očekivati da će u narednom periodu "to morati da se desi".
Svoje mišljenje potkrepljuje neophodnošću sprovođenja presude Međunarodnog suda za ljudska prava, kojom je naloženo da se svim građanima BiH osigura jednakopravnost u kandidovanju za najviše funkcije u državi.
"U svakom slučaju, u državi se sa nestrpljenjem očekuje nešto što će značiti napredak na evro putu - konkretno ispunjavanje uslova za sticanje kandidadskog statusa, čemu se BiH nada 2017. Bar se tako politički najavljuje", podvlači Terzić.
Atmosferu u Republici Srpskoj, "podgrejanu" i najavom referenduma usled nametnutih odluka visokog predstavnika, posebno o Sudu i Tužilaštvu BiH, kao i neke teze da će zapadne sile iskoristiti godišnjicu Dejtona za novi pokušaj smanjenja nadležnosti RS i jačanja institucija u Sarajevu, Terzić ne podržava.
U tom kontekstu, misli da ne stoje opaske iz Banjaluke na temu ukidanja određenih entitetskih nadleznosti i navodi da je RS putem svojih predstavnika u parlamentu BiH i Savetu ministra do sada podržala sve reforme, uključuijući i zakone koje je nametnuo Visoki predstavnik.
"Jasno je šta su nadležnosti oba entiteta i mislim da u budućoj izmeni ustavnog uređenja BiH, kroz nadgradnju Dejtonskoig sporazuma, nijedan od entiteta ne treba da brine za svoje nadležnosti", uveren je Terzić.
Uveren je i u to da bi reformama trebalo uspostaviti funkcionalniju državu koja će zadovoljiti interese sva tri konstitutivna naroda u BiH, a da entiteti treba da daju svoj doprinos na evropskom putu.
To će, smatra Terzić, najbolje učiniti sprovođenjem izjave koju su politički lideri podržali u nameri donošenja reformskih zakona, koji će osiguirati reformski put države suočene sa problemima u ključnim oblastima za funkcionisanje.
Sagovornik Tanjuga očekuje da Banjaluka zajedno sa Sarajevom da doprinos u izgradnji države, iskoraku ka evrointegracijama.
Na tom putu, kaže, očekuje se i pomoć Srbije i Hrvatske.
"Mi iz Sarajeva treba da šaljemo poruke i prema Zagrebu i Beogradu koje će značiti uspostavljanje bolje regionalne saradnje. Za bilo kakva sporenja 20 godina je isuviše dug period i moramo okrenuti jedan drugi list - list budućnosti", iznosi Terzić svoja očekivanja, ali i mišljenje da smo se opredeljenjem ka punopravnom članstvu u Uniji, na neki način i obavezali da pomažemo jedni drugima.
Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum, zaustavio je krvavi rat u Bosni i Hercegovini - parafiran je nakon tronedeljnih pregovora 1995. godine u vojnoj vazdusnoj bazi Rajt Paterson kod Dejtona, u americkoj državi Ohajo.
Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995.
Potpisnici, tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, obavezali su se da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma iskljucivo na miroljubiv načun.
U međvremenu, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.
.jpg)
