Izvor: Večernje novosti, 24.Nov.2017, 22:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

140.000 suđenja traje bar deceniju

Statistika Vrhovnog kasacionog suda pokazuje koliko je predmeta koji dugo čekaju na red. Problematične su deobe bračne imovine i osporavanje doživotnog izdržavanja MALO više od 140.000 predmeta starijih od 10 godina i dalje čeka da dođe na red u osnovnim, višim, apelacionim, privrednim i upravnim sudovima i u Vrhovnom kasacionom sudu. To pokazuje najnovija statistika VKS. A takođe pokazuje i da su sudije u poslednje tri i po godine rešile oko dva miliona starih predmeta.PROČITAJTE >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << I: Vrhovni kasacioni sud imenovao četvoro sudija Najveći broj rešen je prošle godine, kada su javni izvršitelji preuzeli veliki broj izvršenja koja su decenijama stajala u fiokama. Ljudi koje je trebalo uvesti u posed njive ili komunalna preduzeća koja dugo nisu mogla da naplate dug imali su u rukama pravosnažne izvršne presude s kojima nisu mogli ništa. Izvršenja su tekla sporo i "pumpala" neažurnost srpskog pravosuđa. Deo tih muka rešen je izmenama Zakona o izvršnom postupku, ali mnogo predmeta i dalje čeka. - Prioritet u radu sudova je efikasnost u postupanju kroz ubrzavanje sudskih postupaka i smanjenje broja starih predmeta - kaže, za "Novosti", Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda. On je uveren da će aktivan rad sudija i sudskog osoblja doprineti efikasnijem pravosudnom sistemu i podizanju nivoa ostvarenih osnovnih ljudskih prava: - Nedopustivo je da imamo ijedan predmet stariji od 10 godina u sudu, a devetomesečni izveštaj o radu pokazuje da ih u prvostepenoj materiji osnovnih i viših sudova ima u krivičnoj materiji 530, u parničnoj 1.210, u P1 (radnim sporovima) 265 i u P2 (porodičnim sporovima) tri.STOTINE HILjADA NOVIH PREDMETA STATISTIKA pokazuje da je samo 35 sudija VKS ove godine imalo u radu više od 17.000 predmeta. Takođe, 205 sudija apelacionih sudova radilo je na 46.000 predmeta, 322 sudija viših sudova na 163.000 i 1.289 sudija osnovnih sudova na čak 1,7 miliona predmeta. Takođe, konstatuje da je, uprkos pomacima, ostalo još nerešenih izvršnih predmeta, pa su zato neophodne zakonske izmene. - Rezultati rada sudova bili bi još bolji ako bi čitav sistem sudstva bio zaokružen i potrebni resursi popunjeni, ako bi bila obezbeđena finansijska nezavisnost i sudsko osoblje izuzeto iz sistema uprave - kaže Milojević. U advokaturi kažu da parnice traju i do tri puta duže nego krivični postupci. Prema rečima advokata Petra Stojkova, najduže traju sporovi oko deobe imovine, i to posebno utvrđivanje prava svojine prilikom deobe bračne tekovine. - Izuzetno dugo traju i osporavanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ali i najjednostavniji predmet može da traje neprimereno dugo ako je sudija nevičan, i obrnuto - kaže Stojkov. Predsednik AK Beograda Jugoslav Tintor dodaje da je logično da su parnice duže jer se godišnje ne zakaže više od tri ročišta, dok su glavni pretresi u krivičnim postupcima mnogo češći. - Prema praksi Evropskog suda, suđenje u razumnom roku kad je u pitanju krivica ne može biti duže od šest godina, i to se ovde mahom poštuje - kaže Tintor.

Nastavak na Večernje novosti...