Izvor: B92, 30.Sep.2016, 09:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"11 slučajeva malarije zabeleženo kod migranata"
Poslednja dva do tri meseca među migranata, koji su na putu do Zapadne Evrope "balkanskom rutom" stigli u Srbiju, zabeleženo je 11 slučajeva malarije.
To je rekao na okruglom stolu u Nišu epidemiolog Branislav Tiodorović i istakao da "nema mesta panici".
Ipak, upozorava on, važno je u ovoj situaciji biti oprezan, prenose Južne vesti.
“Imate čoveka koji nosi oboljenje i komarca koji ga može preneti. Iako smo davno još šezdesetih godina u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << iskorenili autohtonu malariju, može se ponoviti“, smatra dr Tiodorović.
Na dodatni oprez lekare podstiče podatak da je u Srbiji trenutno 7.000 migranata i tražilaca azila od čega je veliki broj u zemlju ušao ilegalno, što znači da nije prošao nikakvu kontrolu.
“Ako krene ono što se može desiti, s obzirom da dogovori Evropske unije i Turske ne funkcionišu i rat za koji smo mislili da će prestati nije prestao, možemo očekivati 2,5 miliona izbeglica, odnosno migranata u Turskoj koji mogu krenuti ovuda ka Zapadnoj Evropi”, priča ovaj epidemiolog.
Kada govori o oprezu, kako dodaje, misli na rano otkrivanje, lečenje i praćenje oporavka od zaraznih bolesti, kakvih u Srbiji i Evropi još nema.
“Migranti dolaze iz područja gde postoje bolesti koje su kod nas već odavno reducirane, ali mogu da se povrate. Najveći problem je Sirija, a tu su i Pakistan, Bangladeš, Avganistan, Irak, Somalija”, priča dr Tiodorović.
Kako objašnjava, oni koji dođu bolesni odmah idu u bolnicu i lečenje počinje, ali je kontrola nužna zbog kliconoša - onih koji nose bakterijske i virusne bolesti sa dugom inkubacijom.
“Što se, na primer, dečje paralize tiče, Sirija je nekad sprovodila odličnu vakcinaciju. Međutim, u ratu prestaju sistematske obaveze. Interesantna je i tuberkuloza, pogotovo u Siriji i delu Iraka koji su područja endemske tuberkuloze koja kod nas nikad nija postojala”, priča Tiodorović.
Postoji mogućnost da našom teritorijom prođu i zaraženi lajšmaniozom - parazitskom bolešču koju, kao i malariju, prenose komarci.
“Te bolesti ima u Grčkoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Albaniji, ali ovi ljudi dolaze s područja gde je ima još više, a vektori za prenošenje te bolesti, kao i za malariju, postoje – komarci”, ističe dr Tiodorović.
Ovaj epidemiolog podseća i da zarazne bolesti iz endemskih područja mogu da donesu i naši građani, radnici u inostranstvu ili turisti.
“Za nas, lekare, sve ovo predstavlja veliki izazov koji treba rešavati na licu mesta”, izričit je Tiodorović.
Ipak, osim malarije, nijedna bolest takve težine među migrantima u Srbiji nije zabeležena. Probleme su do sada stvarale akutne zaraze poput infekcija disajnog trakta i zapaljenja pluća i kod dece i kod odraslih, kao i nezarazne hronične bolesti - srčana i plućna oboljenja i dijabetes.
“Zaraženi malarijom su pod terapijom koja može da traje mesecima. Ako ispunimo cilj, a to je rano otkrivanje bilo koje bolesti, lečenje i praćenje njihovog ozdravljenja, nema nikakvih opasnosti”, kaže dr Tiodorović.
On dodaje da oprezni moraju biti svi na "balkanskoj ruti" jer su migracije moguće i preko Kosova i Metohije, Albanije i Crne Gore.
Na okruglom stolu "Migrantska kriza - iskustva i perspektive", koji je održan na Institutu za javno zdravlje u Nišu, osim ovog lekara govorile su i njegove kolege iz pograničnih delova Srbije.
