Izvor: Blic, 11.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
10 saveta za kontrolu stresa
10 saveta za kontrolu stresa
Stres je sličan lavini. On je retko izazvan samo jednim određenim faktorom; češće je reč o principu nagomilavanja obaveza i svakojakih životnih problema. Recimo, nekako ste uspeli da se izborite sa rokovima, sastancima, imejlovima...
Stižete kući mrtvi umorni i tek onda shvatate da ste usput zaboravili da uzmete košulje iz perionice. Nervi vas izdaju i najzad 'pucate'.
Poznato je da nas izazovi čine jačim, a sitnice >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nas najčešće dotuku. Naravno, ako im dozvolimo. Različiti ljudi imaju različit prag tolerancije stresa. Glavnu opasnost, međutim, predstavlja osećaj da je život previše komplikovan, da u njemu ima previše poslovnih sastanaka, izgubljenih ključeva, pokvarenih kola, neplaćenih računa i neprošetanih pasa. I da niste u stanju da izađete na kraj s tim haosom. Ako na vreme nešto ne preduzmete, to osećanje preti da se pretvori u apatiju i beznađe. Napravite spisak
Sastavite spisak najneodložnijih stvari koje morate da obavite. Na taj spisak stavite ne samo svoje službene obaveze, već i one privatne. Recimo: pozvati majstora za roletne, zakazati sastanak sa direktorom, kupiti WC papir, zaliti cveće, poslati poštu...
Na taj način ćete se zaštititi od iznenadnih napada rasejanosti, koji vam smetaju da se koncentrišete na posao ili odmor. Psiholozi kažu da kad nešto stavite na papir, rasteretite mozak. Zato postajete efikasniji u obavljanju svakodnevnih obaveza. Kupite elektronski rokovnik
Da biste sebi olakšali život, nabavite ovu veoma korisnu spravicu. S novim rokovnikom, kao sa svakom novom igračkom, poželećete da se poigrate i pohvalite. Zato ćete, barem na početku, uživati u blagodetima dobre organizacije jer ćete ga redovno koristiti trudeći se da ga držite u savršenom redu. Odredite prioritete
Lako je reći 'planiraj'. Mnogo je teže svoje planove sprovesti u praksu. Zato izdvojite zadatke koje morate da rešite pre drugih da biste mogli da funkcionišete. Na primer, na prvo mesto stavite plaćanje telefonskog računa i kupovine dodatnih sati za Internet. U protivnom, isključiće vam telefon i umesto 10 minuta šetnje do prve pošte, potrošićete najmanje sat vremena i ko zna koliko nerava za ponovno uključenje. O parama da i ne govorimo. Ne trošite snagu na sitnice
Postoji čitav niz sitnica i beznačajnih stvari koje ne stižete da uradite, recimo da zamenite pregorelu sijalicu u hodniku, da odnesete film sa letovanja na razvijanje ili da podmetnete daščicu pod mašinu za veš da svojim drndanjem ne budi komšije.
Postavite sebi pravilo da svakog dana uradite samo jednu od tih sitnica koje vam zagorčavaju život. I uvek svaku precrtajte sa onog spiska iz tačke 1. To vam neće oduzeti mnogo vremena, a doneće vam veliko olakšanje i osećaj da držite sve konce u svojim rukama. Grupišite obaveze
Znatno ćete olakšati sebi život ako obaveze grupišete. Recimo, kad idete u samoposlugu, napravite spisak stvari koje treba da kupite, ali tako da prvo na listu stavite namirnice, zatim sredstva za higijenu, pa onda piće, itd. U protivnom vam se može desiti da kupite nešto za jelo, ali da zaboravite kremu za obuću. Na taj način ćete bitno uštedeti na vremenu i ništa nećete zaboraviti. Nemojte da trpite stvari koje ne rade
Sigurno koristite čitav niz uređaja koji bi trebalo da vam pojednostave život. Kad ti uređaji počnu da otkazuju, postaju izvor stalnog nerviranja. Ako brisači, daljinac za televizor ili kotlić ne ispunjavaju svoju funkciju, hitno ih popravite ili kupite nove. U protivnom, samo će vam biti dodatni teret. Podelite zaduženja
U svom elektronskom rokovniku treba da pribeležite samo one poslove koje niko osim vas ne može da obavi. Raspodela poslova je najznačajniji faktor napretka kako na poslu, tako i kod kuće. Nipošto ne preuzimajte na sebe sve. Naučite da kažete 'ne'
Da ne biste narušavali svoj dobro osmišljen plan rada, naučite da odbijate zaduženja. Recimo, šef vas je zamolio da ostanete posle radnog vremena i pomognete mlađem saradniku da sastavi izveštaj. Ne morate šefu da kažete da treba da odnesete odelo na hemijsko ili da imate karte za bioskop. Dovoljno je da kažete da trenutno imate previše posla, otvorite svoj rokovnik i nađete slobodan trenutak sutra ili kasnije u toku nedelje. Ne ostavljaj ništa za sutra
Psiholozi su odavno dokazali da je jedan od glavnih izvora stresa želja čoveka da odloži izvesne obaveze za sutradan. Time se poslovi iz dana u dan gomilaju, osećate grižu savesti i izlažete sebe velikom pritisku. Zato kod sastavljanja plana rada vodite računa o tome da sve zadatke izvršavate na vreme. To vam najverovatnije neće odmah poći za rukom, ali ne paničite. Mislite pozitivno
Stres nije samo štetan, već i koristan ako se odvija po pravom scenariju. To je prirodna reakcija organizma na teškoće svakodnevnog života; ona omogućava čoveku da skupi snagu za fizičke i umne napore. Naučite da se suočavate sa svakom komplikovanom situacijom i pretvarajte je u dragoceno životno iskustvo koje će vam dobrodoći u budućnosti, kod sledeće slične 'prepreke'. Radujte se svakom, čak i najmanjem uspehu. Niste samo promenili gumice na slavini, nego ste taj 'podvig' uspeli da uklopite u sve ostale obaveze. CDC/JS
