Izvor: GradskeInfo.rs, 21.Sep.2023, 20:01
Они никада не желе да одрасту: Препознајте шест знакова синдрома Петра Пана
Петар Пан није волео да се суочава са ситуацијама које носи зрело доба, а људи са синдромом Петра Пана чине исто.
Фото: Pixabay/Emily_WillsPhotography
Неко са синдромом Петра Пана можда још увек има емоционалну зрелост детета. Стога, што се тиче сукоба, они га избегавају најбоље што могу, а траже >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << и да се други брину о њима
Вероватно знате причу о Петру Пану – дечаку који не жели да одрасте. Упркос томе што добро звучи да можемо да не плаћамо никакве рачуне или не заказујемо прегледе код лекара, то су ипак уобичајене ствари које одрасли раде.
Међутим, Петар Пан избегао је одговорности које носи зрело доба, а људи са синдромом Петра Пана имају тенденцију да учине исто.
Одакле долази израз “синдром Петра Пана”?
По дечаку који никада није одрастао. Израз “синдром Петра Пана” први пут виђен је у књизи психоаналитичара Дана Килеја из 1983, а описивао је мушкарце који никада нису одрасли. Појам описује феномен одраслих који старе физички, али не и емоционално. Одрасли са синдромом Петра Пана избегавају личне и професионалне одговорности одрасле особе.
– Они су само појединци који стварно не желе да одрасту. Сматрају да су одговорности одраслих заиста изазовне – каже психотерапеут и стручњак за односе Бабита Спинели. Килеј се у свом истраживању можда усресредио на мушкарце, али синдром Петра Пана може се применити на било који пол.
– У данашње време немамо такве родне стереотипе па заиста желимо да будемо отворенији у начину на који их примјењујемо – потврђује Спинели.
Синдром Петра Пана није званична дијагноза или стање менталног здравља признато од Светске здравствене организације или Дијагностичког и статистичког приручника за менталне поремећаје.
Фото: Pixabay/Lalelu2000
Шест уобичајених знакова људи са овим синдромом
Тешко је рећи да ли ви или неко кога познајете има синдром Петра Пана јер не постоје стандардизовани симптоми, али постоје неки уобичајени знакови који могу указати на синдром, иако би се код сваког могли другачије манифестовати.
1. Проблеми с дугорочним плановима
Некоме са синдромом Петра Пана може бити тешко да буде у дуготрајној вези, романтичној или платонској. Њихов стил привржености све је само не сигуран и можда неће моћи да се емоционално посветите неком другом. То не значи да сви који не желе дуготрајну везу имају овај синдром.
2. Ослањање на друге људе да ће се бринути о њима
Могу бити склони томе да зависе од родитеља или породице.
– Они нису у стању да учине ништа што би им помогло да се одвоје од родитеља или неког ко се брине о њима. Они уживају док се други брину о њима – каже психијатар за децу и одрасле Гаури Курана.
3. Не интересује их лични развој
Постоји опште схватање да како стариш – растеш као особа. Раст може бити минималан, али и даље је раст. Међутим, кад имате синдром Петра Пана, нема разлога за раст: уживате да живите живот онако како сте увек живели и не видите ништа лоше у томе.
4. Тешко доношење одлука
Просечна особа доноси око 35.000 одлука сваки дан. Могло би се рећи да се то односи на већину одраслих. Неко са синдромом Петра Пана то може избећи ако неко други преузме вођство.
– Често се боје да ће на њих гледати негативно, па су парализовани око својих одлука – каже Спинели.
Фото: Pixabay/kschneider2991
5. Чврст однос с новцем
Нису сви паметни када је у питању управљање новцем. О својим финансијама можете размишљати само док трошите новац или проверавате своје рачуне, али и даље размишљате о томе. За некога са синдромом Петра Пана, праћење личних финансија није приоритет. То чак може бити и нешто што потпуно избегавају – све док се на њиховом рачуну не појави минус.
6. Избегавање сукоба
Неко са синдромом Петра Пана можда још увек има емоционалну зрелост детета. Стога, што се тиче сукоба, они га избегавају најбоље што могу, понекад бежећи у властиту стварност, а други пут јурећи и закључавајући се у спаваћу собу.
Одакле те особине долазе?
– Као психоаналитичар увек тражимо везу с детињством – каже Спинели.
– Рецимо да сте имали родитеље који су увек били уз вас и максимално укључени у ваш живот. Они су се побринули за све и били су мало превише заштитнички настројени. Можда су вас бодрили и чували, али су такође стварали климаве темеље за ваше одрасло “Ја” – оно у којем сте се осећали несигурно или тескобно када дође време да донесете одлуку или учините нешто за себе – завршава Спинели.
Пет јутарњих навика које ће вам побољшати сваки понедељак
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Они никада не желе да одрасту: Препознајте шест знакова синдрома Петра Пана се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
.jpg)
