Izvor: GradskeInfo.rs, 19.Jul.2023, 12:37
Како су Новосађани путовали у прошлости?
Уколико се данас одлучите за путовања и преко неколико хиљада километара, до жељене дестинације можете стићи релативно брзо, у зависности од превозног средства којим путујете. Међутим, некада су једини типови транспорта била тешка кола, упрегнута са неколико коња или брод. >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << Путна инфраструктура готово да није постојала, те је све сем путовања до суседног села, представљало огроман подухват.
Фото: Unsplash/Jaye Haych
Историјски записи путописаца, одају нам муке са којима су се суочавали путници у 16. веку и колико су трајала ова даља путовања.
Тако је на пример познати путописац Вранчић прешао 1553. године пут од Будима до Београда за шест дана, а од Београда до Цариграда путовао је 29 дана. Путовање једног посланства из Пожуна (данашња Братислава) до Цариграда трајало је 64 дана.
Дипломата Пигафета превалио је пут од Цариграда до Беча 1567. године за 61 дан. Посланик Ајнцигер са својом пратњом, путовао је од Беча до Цариграда 56 дана. Обичном човеку тада није падало на памет да се отискује на даљи пут.
На просторима данашње Војводине потешкоће са путовањима су трајале све до половине 19. века.
Нови Сад је у 18. веку, после рата против Турака, наследио врло мало саобраћајних веза са својом околином, што је итекако утицало на његову повезаност са осталим градовима и стварало одређене потешкоће у привредном пословању.
Главни друм, изграђен турском калдрмом, био је пут што води преко венца Фрушке горе, а на мапи из 1745. године обележен је и пут који пролази кроз данашњу Пашићеву улицу.
Путеви су били катрастофални, коњи су често упадали дубоко у блато, те су се кола морала претоварати а и сама путовања су дуже трајала. Половином 18. века у Аустрији плаћала се друмарина, и то у сваком месту поново, па је један турски трговац, 1751. године упутио жалбу самој царици Марији Терезији око наплате силних друмарина, а највише због друмарина у Новом Саду, где у то време уопште није било калдрме.
Због тога је 60-тих година 18. века Магистрат намерио да калдрмише новосадске путеве и о томе је обавестио Намесничко веће. Дозволу су добили 1766. године од Дворске канцеларија из Беча и Бачка жупанија је 1787. године начинила план за изградњу система друмова.
Град је доставио попис мостова, друмова и насипа на територији Новог Сада и те године почело се са калдрмисањем насипа између пристаништа и царинарнице и град је био ослобођен свих превозних такси код потреба превоза камена за путеве.
Новоизграђени друмови су много олакшали путовања на овим просторима и како је време одмицало Нови Сад је развијао путну инфраструктуру, његови грађани су могли за краће време да стигну на жељене дестинације, а улицама града су се све чешће шетали и странци које је пут навео у „Српску Атину“.
Koje su najstarije novosadske ulice i zašto je jedna od njih imala nadimak „profesorska ulica“?
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Како су Новосађани путовали у прошлости? се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
.jpg)
