Izvor: GradskeInfo.rs, 18.Jul.2023, 09:56
Зашто смета истина о Шмиту?
Вест да је Министарство иностраних послова БиХ одбило да сталној мисији БиХ при УН проследи писмо председавајуће Председништва БиХ, Жељке Цвијановић, којим је од генералног секретара УН затражено да БиХ као чланицу УН званично обавести да ли постоји резолуција Савета безбједности >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << УН о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ, по ко зна који пут је разоткрила злоупотребе тог министарства, пише Милан Благојевић у колумни објављеној у бањалучким Независним новинама.
Фото: Танјуг/Драган Кујунџић
Јер, за добро је свих нас овде да се једном већ из најмеродавније светске организације добије званичан одговор је ли Кристијан Шмит високи представник или није, за шта једини доказ може бити одговарајућа резолуција СБ УН, будући да је међународним правом (члан 1, став 2, Анекса 10 Дејтонског мировног уговора) јасно прописано да се високим представником може постати и бити само на основу релевантне резолуције СБ УН.
У противном, ако таква резолуција не постоји, ни Шмит није високи представник. И зато је госпођа Цвијановић у функцији председавајуће Председништва БиХ с пуним правом затражила од генералног секретара УН да о свему томе званично обавести БиХ, наводи Благојевић.
„Већ у том писму обелодањене су голе чињенице, боље речено гола истина, да је СБ УН 22. јула 2021. године одржао састанак о овој теми и да није усвојио нацрт резолуције да се Шмит именује за високог представника, јер тај нацрт нису прихватиле не само Русија и Кина, него и још 11 држава чланица СБ УН, док су само две преостале државе биле за. Дакле, ствар је овиме постала кристално јасна, а то је да Кристијан Шмит није високи представник и због тога је његово представљање у том својству лажно, односно противправно“, јасан је Благојевић.
Али, да ова истина не би добила и званичан облик у виду обавештења генералног секретара УН, ту је Министарство иностраних послова БиХ, каже аутор колумне и истиче да оно грубим злоупотребама онемогућава да писмо председавајуће Председништва БиХ уопште дође до генералног секретара УН, баш као што и остала два члана Председништва БиХ онемогућавају да ово питање буде уопште стављено на дневни ред седнице Предсједништва БиХ.
„Јер, када би то учинили, а упорно то не дозвољавају нити ће дозволити, знају остала два члана Председништва, баш као и МИП БиХ предвођен Елмедином Конаковићем, чиме би то резултирало. Наиме, свесни су сви они да би, ако би прихватили легитимно и правно утемељено тражење председавајуће Цвијановић, то довело до истине која њима никако не одговара, иако је на добро свих нас овде у БиХ, а то је да Кристијан Шмит није високи представник“, наводи Благојевић.
И зато, истиче аутор колумне, прибегавају злоупотребама својих функција, тако што Конаковић узурпира нешто на шта нема право према закону, док Денис Бећировић и Жељко Комшић тој истини не дозвољавају ни да уђе на седницу Председништва БиХ, а камоли да буде отправљена у форми питања генералном секретару УН.
Елмедина Конаковића и његове илегалне работе не разоткрива само већ речено, него и чињеница да има један однос према председавајућој Председништва БиХ, а сасвим други однос према члану Председништва Денису Бећировићу, истиче аутор.
У том смислу, наводи Благојевић, Конаковића је разоткрило његово званично писмо, број 07/3-2-05-1-3150-1/23 од 27. јануара ове године, у којем дозвољава да лично писмо Бећировића, а не Председништва БиХ, упућено председавајућем Војног комитета НАТО-а, буде достављено на ту адресу путем Мисије БиХ при НАТО, али то Елмедин не дозвољава када се ради о званичном писму и тражењу госпође Цвијановић генералном секретару УН.
„Колико је све ово зло и наопако, сведочи и нешто што је мање познато овдашњој најширој јавности. Наиме, упркос наведеним опструкцијама, постоји још један начин на који писмо госпође Цвијановић може бити достављено генералном секретару УН. То је Мисија УН у БиХ, са седиштем у Сарајеву“, пише аутор.
Ако би, каже, представник те Мисије путем званичне ноте добио писмо председавајуће Цвијановић, кад јој то, какве ли изопачености, наведеним опструкцијама и злоупотребама не дозвољавају поменуте институције њене државе, такву ноту би представник те Мисије морао да достави генералном секретару УН.
Међутим, указује да је и ту продрла спирала зла, јер је политичко Сарајево и ту направило бедем са странцима, овај пут из наведене Мисије УН-а у Сарајеву, тако да ни та Мисија, иако је то противправно, не би дозволила да писмо председавајуће Председништва стигне до генералног секретара УН.
„Такво болесно стање је поразно за углед УН“, констатује Благојевић и указује:
„Када се свему реченом дода чињеница у виду осовине ОХР – Уставни суд БиХ, која функционише тако што ОХР своју самовољу наметне као закон, иако је то противно међународном праву и Уставу БиХ, а Уставни суд затим изнесе голу тврдњу која је вид флагрантног кршења Устава БиХ од стране тог суда, да ОХР наводно има право на то, или када тај исти суд у јулу 2006. године у предмету број АП 953/05 у својој одлуци каже да СБ УН потврђује именовање високог представника, након чега у марту 2023. године у предмету број У 27/22 Уставни суд БиХ прихвата Кристијана Шмита за наводног високог представника иако СБ УН није потврдио његово именовање, онда ту престају разум и владавина права, а наступају силе зла“.
Зато је и илегално опструисање да се упути наведено питање и захтев госпође Цвијановић генералном секретару УН само још један из низа доказа колико је све ово у БиХ претворено у ерозију државе и права, и колико је све то својеврсни тријумф зла над владавином права и правдом, закључује Благојевић.
Руму и Шабац до краја године повезаће аутопут (ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Зашто смета истина о Шмиту? се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
