Izvor: GradskeInfo.rs, 07.Maj.2023, 14:46

Четири кратке приче о владаркама средњовековне Србије

Упознајте српске средњовековне владарке из династије Немањић. Фото: WikimediaCommons/Vanjagenije Историјске приче о догађајима из богатог српског средњег века углавном се односе на, неосопорно значајне и велике владаре – жупане, краљеве, цареве; политичке прилике и неприлике, ратове. >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs <<
Ана Немањић Ана Немањић била је супруга жупана Стефана Немање.
О Ани Немањић нема много података у историјским изворима, тако да њено порекло није утврђено, као ни место где се упознала са Стефаном Немањом.
Постоји неколико легенди о њеном пореклу, међутим ниједна није са сигурношћу потврђена. У књизи Мавра Орбина „Краљевство Словена“ стоји да је била ћерка босанског бана.
Још један извор износи ову претпоставку, наиме у књизи „Историја“ Јована Рајића, такође пише да је ћерка босанског бана Стефана Борића.
Међутим, потоњи историчари нису били слободни да потврде ове претпоставке. Ана је Стефану Немањи родила најмање петоро деце, укључујући Стефана Првовенчаног, Вукана и Светог Саву.
Замонашила се 1196. године, и одбила име Анастасија. Последње године живота провела је у манастиру Свете Богородице у Топлици где је и умрла, али су њене мошти касније пренете у Студеницу, задужбину и гробну цркву њеног мужа, где и данас почивају.
Јевдокија Анђео Фото: WikimediaCommons Јевдокија или Евдокија Анђео била је прва супруга Стефана Немањића.
Како је то био обичај кроз историју, овај брак уговорен је како би се ојачали односи између двеју држава, или у овом конкретном случају, дотадашњих непријатеља – Србије и Византије.
Тако су византијски цар Исак II Анђео и велики жупан Стефан Немања, уговорили брак између Евдокије, Исакове братанице и Стефана Немањића.
Управо због значаја Евдокијиног стрица, Стефан Немања се одлучио да престо наследи Стефан Немањић, а та одлука касније је постала семе раздора између Стефана и његовог старијег брата Вукана, који је сматрао да је као најстарији Немањин син, имао право да наследи престо.
Евдокија је тако постала прва страна принцеза на српском двору. Она је родила краљеве Радослава и Владислава, које је васпитавала у духу земље из које је потекла, те је познато да се Радослав, када је постао краљ савладар свога оца, потписивао као Стефан Дука.
Евдокију је, према легенди, Стефан Немањић протерао из Србије због прељубе. Званично су се развели 1201. године, а она се вратила у Византију у којој је њен отац Алексије III тада био цар.
Ана Дандоло Фото: WikimediaCommons Супруга Стефана Немањића била је унука чувеног млетачког дужда Енирика Дандола.
Занимљива историјска чињеница је та што је управо Енрико Дандоло имао кључну улогу у Четвртом крсташком рату који је довео до пада Цариграда 1024. године којим је тада владао Алексије III, Евдокијин отац (прва супруга Стефана Немањића).
Стефан Немањић, мудар политичар, тражио је заштиту од Млетачке републике, а савез је озваничен браком.
Ана Дандоло је на српски двор дошла 1217. године и на њему родила Уроша, потоњег српског краља, Предислава (потоњи архиепископ Сава II) и ћерку Ренијеру.
Исте године, управо због утицаја Ане Дандоло владавина Стефана Немањића достигла је врхунац, када је успео да од папе Хонорија III добије краљевску круну и тако Србији обезбедио међународно признање, а себи надимак Првовенчани.
Поред значаја у животу свог мужа, колико је била значајна фигура и у животу свога сина Уроша I, говори једна фреска у његовој задужбини, цркви Свете Тројице у манастиру Сопоћани.
Доказ за то да је Урош ангажовао најбоље мајсторе да осликају његов храм најбољим оновременим материјалима, може бити у томе што је црква готово два века била без крова и запуштена, али се живопис, упркос кишама, снеговима и ветру, у значајној мери очувао – највероватније због квалитета креча.
Програм сопоћанског живописа уобичајен је за византијску иконографију 13. века, али значајно обогаћен у односу друге, раније изграђене, српске манастире.
Посебно се издвајају фреске у олтару и наосу, а нарочито фреска Успење пресвете Богородице на западној страни. Фото: WikimediaCommons Ова монументална фреска заузима чак 40 метара квадратних, а изузетном сликарском вештином приказани су бол и патња апостола, архијереја, јерусалимских жена, анђела и Христа (због своје изузетности – ова фреска је била предмет пажње и проучавања на бројним светским изложбама).
Приказивање Успења Богородице на западном зиду наоса, уобичајена је за сликарски програм средине тринаестог века, оно што је неуобичајено, а што говори о значају Ане Дандоло у животу Уроша I, је фреска која се налази на северном зиду припрате, а у питању је монуметална историјска композиција Смрт Ане Дандоло (на истом зиду на ком је фрескописано Успење Богородице; ове две фреске насликане су „леђа о леђа“).
Као ктиторске композиције, ова фреска нам пружа јединствен увид у историју (попут неке старе фотографије).
На фресци је приказана Ана на одру у тренутку када њену душу прихвата анђео, а на њеном узглављу се појављују Исус Христос и Богородица. Око одра су окупљени чланови њене породице.
Урош је приказан у владарској одежди са круном на глави, а иза њега стоје принчеви, Милутин и Драгутин, принцеза Брнча (Анини унуци) и снаја, краљица Јелена, која љуби Анину леву руку. Присутан је и архиепископ Сава ΙΙ.
Краљица Ана Дандоло је и сахрањена у овој цркви, задужбини њеног сина, који јој је несумњиво указао поштовање, на начин какав од тада није био забележен.
Јелена Анжујска Фото: WikimediaCommons О Јелени Анжујској – супрузи краља Уроша I, можда је испредено највише митова. Како о њеном пореклу, тако и о њеном велелепном дочеку у Србију, кроз долину јоргована.
Историјски извор из ког се проналази највише информација о овој значајној краљици и потоњој светитељки, је значајно дело „Животи краљева и епископа српских“ које је написао српски архиепископ Данило II Пећки.
Интересовање за ову значајну краљицу свакако је оправдано због њеног деловања у свим областима – понајвише у политичкој, али ништа мање у духовној и градитељској.
Међутим, један детаљ о ком радо причамо, ипак није тачан, а то је њено порекло. Наиме, уврежено је мишљење да је Јелена припадала угледној француској кнежевској породици Анжу.
Прича о њеном пореклу настала је погрешним тумачењем појединих писама које је размењивала са Шарлом I од Анжуја, у којима је он ословљава термином – рођака.
Међутим, иако није од Анжуја, њено порекло није ништа мање племићко. Енглески историчар Гордон Макданијел утврдио је она била ћерка Јована Анђела и Матилде од Вијадена.
Јован Анђео био је син византијског цара Исака II Анђела (стрица Евдокије Анђео) и Маргарете Угарске, која је била сестра угарског краља Андрије II.
Њена мајка, Матилда од Вијадена, била је блиска рођака, по мајци, Балдуину II, владару тзв. Латинског царства. Дакле Јелена јесте потомак владарских и племићких породица, али оних које су потицале са подручја Византије и Угарске.
Иако бајковита, прича о дочеку француске племкиње која долином Ибра пролази кроз поља јоргована, ова прича ипак није историјски утемељена.
Мит о Долини јоргована, пише Дејан Ристић у својој књизи „Митови српске историје“, настао је крајем XX века из пера Тиодора Росића у књизи „Ауторске бајке Тиодора Росића“. Фото: WikimediaCommons Њен неоспорни значај, утицај али и рад, огледа се и у броју њених ликовних представа. Наиме, она је, уз царицу Јелену, супругу Душана Силног, најчешће осликавана жена српског средњовековног фрескосликарства.
У манастиру Сопоћани приказана је на фресци Смрт Ане Дандоло. Са супругом Урошем и синовима Милутином и Драгутином, приказана је у својој задужбини, у манастиру Градац, код гробног места.
Насликана је и на хоризонталној композицији лозе Немањића у Ђурђевим Ступовима као и у Драгутиновој задужбини, манастиру Светог Ахилија у Ариљу, у природној величини. Последњи краљичин портрет налази се у манастиру Грачаница, краља Милутина, где је насликана као монахиња, заједно са супругом Урошем.
Pjanović: MUP poziva građane da od sutra predaju svoje nelegalno oružje

Преузмите андроид апликацију.
Чланак Четири кратке приче о владаркама средњовековне Србије се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.

Nastavak na GradskeInfo.rs...