Izvor: GradskeInfo.rs, 07.Jan.2023, 19:00
Прича о Саборној цркви у Новом Саду и најстаријем новосадском споменику
На самом почетку Пашићеве улице у Новом Саду, смештена између Владичанског двора и Платонеума, налази се Саборна црква светог Ђорђа. Ова црква сматра се најзначајнијим православним храмом у Новом Саду, а уједно представља и главну епископску цркву у Бачкој.
Фото: Градске >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << инфо
Саборна црква светог Ђорђа, први пут се помиње 1720. године, када је била мањи храм од камена и опеке, који је већ 1734. године замењен новим.
Као и већи део грађевина у Новом Саду црква је страдала у бомбардовању Новог Сада са Петроварадинске тврђаве током Буне из 1849. године. Уследила је обнова храма у периоду између 1851. и 1853. године.
Временом је и ова црква оронула због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови.
Данашњи изглед једнобродне грађевине са трочланом олтарском апсидом и високим, новобарокним звоником на западном прочељу, црква добија у великој обнови почетком 20. века, у периоду од 1902. до 1905. године.
Фото: Градске инфо
Током година, неки од најпознатијих сликара и иконописаца су радили на унутрашњем опремању и украшавању храма.
На иконама у цркви је највише радио сликар Паја Јовановић, који је израдио све иконе на иконостасу, укупно 33.
Фото: Wikimediacommons/Bukephalos
Унутрашњост цркве украшена је витражима, што доприноси општем утиску раскоши које посетилац има, а која сведочи о богатству заједнице која је градила саборни храм.
Фото: Wikimediacommons/Bukephalos
Од 1740. до 1955. године у цркви је сахрањено осам бачких владика.
Оно чиме Саборна црква може посебно да се похвали је да се у порти цркве налази најстарији сачувани споменик Новог Сада – Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Фото: Градске инфо
Тачну годину настанка овог споменика тешко је утврдити, јер је током бомбардовања Новог Сада 1849. године изгорела и архива Епархије бачке, а делом је оштећена и сама архива Града Новог Сада.
И сам крст је био тешко оштећен током овог трагичног догађаја, а обновила га је 1867. године позната новосадска добротворка Марија Трандафил.
Први траг о њему може се наћи на плану тадашњег насеља из 1745. године, дакле док Нови Сад још није био Нови Сад, већ Петроварадински шанац.
Фото: Историјски архив Града Новог Сада
Овај крст некада се налазио на углу Змај Јовине и Милетићеве, и ту је у континуитету стајао све до почетка 20. века, да би због изградње трамвајске линије и постављања шина био измештен испред Владичанског двора, на место где се данас налази споменик чика Јови Змају.
Фото: Историјски архив Града Новог Сада
Након Другог светског рата, почетком 1950-тих, тадашње власти су због новог урбанистичког плана хтеле да поруше овај крст, чему су се црквене власти оштро успротивиле.
Уследила је дуга борба световне и црквене власти око судбине најстаријег новосадског споменика.
Спор је на крају дошао до Врховног суда, а окончан је компромисним решењем, да се крст мора уклонити са тадашње локације, али неће бити уништен, него премештен у порту Саборне цркве, где се и данас налази.
Vladičanski dvor u Novom Sadu
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Прича о Саборној цркви у Новом Саду и најстаријем новосадском споменику се појављује прво на Градске инфо.
