Izvor: GradskeInfo.rs, 07.Avg.2026, 10:35
Познајете особу која је све доживела, све зна и увек причу враћа на себе? Ово је разлог таквог понашања
Испричате да сте имали тежак дан, а она је имала много тежи. Поменете путовање, она је већ била тамо. Говорите о болести, послу или љубави, а она одмах има искуство, савет и коначан одговор. Шта се крије иза потребе да неко у сваком разговору буде најискуснији и најупућенији? Готово >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << сви познајемо бар једну такву особу. Шта год да испричамо, она је то већ доживела, видела или одавно разумела. Ако смо уморни, она је била исцрпљенија. Ако смо постигли нешто лепо, њен успех је био већи. Ако се суочавамо са проблемом, она тачно зна шта би требало да урадимо, чак и када је нико није питао.
Фото: Pexels/Cottonbro studio
Разговор са таквом особом брзо постаје напоран јер више не личи на размену. Уместо да нас саслуша, саговорник нашу причу користи као одскочну даску за повратак на себе. У психологији се овакав образац може описати као конверзацијска усмереност на себе, односно склоност да особа туђе искуство преусмери на сопствени живот. То ипак не значи да свако ко много говори о себи има нарцистички поремећај личности.
Када „И мени се то догодило“ није израз блискости
Када нам неко исприча тежак или леп догађај, сасвим је природно да се сетимо сличног искуства. Дељењем личне приче понекад желимо да кажемо: „Разумем те, ниси сам.“ Истраживања показују да размена личних искустава може да повећа осећај блискости међу људима. Разлика се види у ономе што се догађа после тога. Особа која заиста жели да се повеже кратко ће поменути своје искуство, а затим се вратити саговорнику:
„И мени се нешто слично догодило. Како се ти сада осећаш?“
Особа која жели да преузме разговор више се не враћа на туђу причу. Почиње детаљно да говори о себи, надмеће се у томе чије је искуство важније и често умањује оно што је саговорник управо поделио. Уместо осећаја да смо саслушани, остаје нам утисак да смо били само публика.
Зашто неки људи морају све да знају
Иза овог понашања не мора увек да стоји иста потреба. Неки људи нису научили да слушају и верују да добар саговорник мора одмах да понуди сопствену причу или савет. Други тешко подносе тишину, па је попуњавају говорећи о себи. Код неких је, међутим, веома изражена потреба да оставе утисак способне, искусне и важне особе. Ако признају да нешто не знају, нису доживели или немају одговор, могу се осетити мање вредним. Таква особа не учествује у разговору само да би разменила мисли. Она кроз разговор покушава да потврди свој положај. Зато често:
говори са великом сигурношћу и када нема довољно знања
тешко прихвата исправку
даје савете које нико није тражио
прекида друге како би изнела своје искуство
сваку тему претвара у поређење
туђи успех доживљава као изазов сопственој вредности
Истраживање о нарцистичким особинама указују да је снажна жеља за друштвеним статусом заједничка различитим облицима нарцизма. Неке особе отворено верују да су изнад других, док друге жуде за признањем, али се изнутра осећају недовољно вредно и несигурно.
Да ли се иза велике сујете крије несигурност?
Реч „сујета“ често користимо за особу која је превише осетљива на критику, жели признање и тешко подноси да неко други буде успешнији или више зна. Међутим, сујета није дијагноза. Понекад иза таквог понашања заиста стоји несигурност. Ако нечији осећај личне вредности зависи од дивљења и одобравања других, свако неслагање може доживети као понижење, а туђе знање као претњу. Зато ће покушавати да докаже да је већ све знала, да је нешто раније видела или прошла горе од других. Самоуверен наступ у том случају није нужно доказ стабилног самопоуздања, већ начин да се оно сачува.
Психолози разликују два облика нарцистичких особина. Грандиозни тип отворено показује колико себе сматра важним, очекује посебан третман и жели да му се други диве. Вулнерабилни, односно осетљиви тип може деловати повученије и несигурније, али је веома осетљив на критику и мишљење других. Његов осећај сопствене вредности често зависи од тога колико га други хвале, прихватају и потврђују.
Ипак, било би погрешно закључити да је свака сујетна, напорна или причљива особа нарцис. Нарцистички поремећај личности може да дијагностикује само стручњак, на основу трајног и широко присутног обрасца понашања, а не једне непријатне навике у разговору.
Зашто нас такви разговори толико исцрпљују
У добром разговору пажња се смењује. Једна особа говори, друга слуша, поставља питања и покушава да разуме. Затим мењају улоге. Када је пажња стално усмерена само на једну особу, друга се осећа невидљиво. Посебно боли када поделимо нешто лично, а саговорник то одмах умањи или претвори у такмичење.
Истраживања конверзацијске усмерености на себе показују да особе које разговор о проблему пријатеља стално враћају на сопствене тешкоће временом могу бити све више одбациване у друштву. Проблем није у томе што говоре о себи, већ што не препознају тренутак у којем је некоме другом потребно да буде саслушан.
Како разговарати са особом која увек мора да буде у праву
Нема много користи од покушаја да је победимо у надметању. Ако јој доказујемо да нешто ипак не зна или да је наше искуство теже, само улазимо у игру коју је она већ наметнула.
Много је делотворније јасно вратити разговор на тему:
„Разумем да си и ти имала слично искуство, али волела бих да завршим оно што сам почела.“
„Тренутно ми није потребан савет. Потребно ми је да ме саслушаш.“
„Не покушавам да утврдим коме је било теже.“
Ако особа и после отвореног разговора наставља да умањује туђа искуства и тражи централно место у свакој теми, сасвим је оправдано ограничити колико јој се поверавамо. Не морамо сваку особу да убедимо да нас разуме. Понекад је довољно да препознамо да од ње разумевање вероватно нећемо добити.
На крају, знање се не показује одговором на баш свако питање, а самопоуздање потребом да увек будемо најважнији у просторији. Људи који се осећају сигурно у сопствену вредност углавном могу да кажу „не знам“, да саслушају туђу причу и да некоме другом препусте пажњу без осећаја да су тиме постали мање важни.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Познајете особу која је све доживела, све зна и увек причу враћа на себе? Ово је разлог таквог понашања се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
