Izvor: GradskeInfo.rs, 28.Jul.2026, 09:52
Више вас не радују ни ствари које сте некада волели? Психолози објашњавају зашто
Некада сте једва чекали викенд, дружење са пријатељима, омиљену серију или шетњу. Данас вас ништа од тога не радује. Одрадите обавезе, насмејете се када треба, али осећај задовољства као да је нестао. Многи ће помислити да су само уморни или под стресом, међутим психолози упозоравају >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << да дуготрајна анксиозност може постепено да угаси способност мозга да доживљава задовољство. Ово стање назива се анхедонија и много је чешће него што се мисли.
Фото: Pexels/sameel-hassen
Анксиозност и губитак задовољства хране једно друго
Већина људи анксиозност доживљава као сталну забринутост или напетост. Међутим, када траје месецима, она не исцрпљује само психу, већ и организам. Стручњаци објашњавају да се тада ствара зачарани круг. Што је човек анксиознији, све мање има воље да ради ствари које су му раније доносиле задовољство. Истовремено, управо одсуство пријатних искустава додатно погоршава анксиозност и повећава ризик од депресије.
Шта је заправо анхедонија?
Анхедонија није само лоше расположење нити пролазни пад мотивације. Реч је о стању у којем особа више не осећа задовољство у активностима које су јој раније биле пријатне. То може бити дружење са породицом, омиљена храна, физичка активност, хоби, музика, путовања или интимни односи. Неки људи више уопште не осећају задовољство, док други кажу да „знају да би нешто требало да их обрадује”, али тај осећај једноставно изостаје.
Шта се тада дешава у мозгу?
Савремена истраживања показују да анхедонија није само психолошки проблем. У њеном настанку учествују и промене у системима који регулишу допамин, серотонин и кортизол.
Допамин учествује у мотивацији и осећају награде, серотонин у регулацији расположења, док повишен кортизол, хормон стреса, додатно отежава нормално функционисање система задовољства. Због тога људи често имају утисак да им ништа више није довољно занимљиво или вредно труда.
Зашто неки посежу за храном, алкохолом или телефоном?
Када природни извори задовољства престану да функционишу, многи несвесно почињу да траже брза решења. Неко једе више него раније, неко проводи сате на друштвеним мрежама, неко посеже за алкохолом или другим облицима зависничког понашања.
Проблем је што такве „пречице” краткотрајно активирају систем награде, али дугорочно додатно погоршавају анхедонију и стварају потребу за све јачим стимулансима.
Зашто ни лекови нису увек довољно решење?
Антидепресиви и лекови против анксиозности многим људима значајно помажу и некада су неопходни. Међутим, стручњаци наглашавају да они сами по себи не могу да врате задовољство у свакодневни живот ако се не мењају обрасци понашања и начин суочавања са стресом.
Другим речима, лечење симптома јесте важно, али је подједнако важно поново “научити” мозак да препознаје мале изворе задовољства.
Задовољство није луксуз, већ потреба
Психолози све више говоре о концепту здравог хедонизма, који нема везе са претеривањем или себичношћу. Ради се о томе да свакодневно свесно правимо простор за мале тренутке који пријају – шетњу, разговор са пријатељима, музику, боравак у природи, посету СПА центру, физичку активност или омиљени хоби.
Истраживања показују да управо такве навике могу помоћи мозгу да постепено обнови систем награде и прекине зачарани круг анксиозности и губитка задовољства.
Када треба потражити помоћ?
Ако недељама или месецима не осећате задовољство ни у чему што вас је раније радовало, ако вас прати стална анксиозност, безвољност или осећај празнине, важно је разговарати са психологом или психијатром.
Губитак способности да се ужива у животу није знак слабости нити нешто што треба прихватити као “нормалан део стреса”. То може бити један од првих знакова поремећаја који се успешно лече када се препознају на време.
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Више вас не радују ни ствари које сте некада волели? Психолози објашњавају зашто се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
