Izvor: Politika, 31.Jul.2014, 16:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vakcinacija i peticija
Postavlja se pitanje ne samo moralne već i pravne odgovornosti tih ljudi za dovođenje građana u zabludu
Poslednjih godina sve su agresivniji istupi protiv vakcinacije. Odlikujuse, bez izuzetka, nelogičnošću, nekoherentnošću i, u najboljem slučaju, zapanjujućom jednostranošću. Tom horu se nekada pridruže čak i pojedini lekari, po pravilu odranije poznati po sklonosti da do svojih „istina” dolaze na osnovu skučenih znanja, prostim razmišljanjem, poput antičkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << filozofa, uz zapostavljanje metoda i rezultata do kojih je nauka došla. Radiprivlačenja pažnje, oni svesno izvitoperuju podatke, kršeći pritom sve profesionalne uzuse.
Postavlja se pitanje ne samo moralne već i pravne odgovornosti tih ljudi za dovođenje građana u zabludu. Zašto bi država snosila troškove lečenja decečiji su se roditelji oglušili o zakonsku obavezu podvrgavanja vakcinaciji, kao i lečenja onih na koje se bolest prenela? S druge strane, da li je pošteno da povodljivi, često nedovoljno obrazovani roditelji i njihova deca budu jedine žrtve? Nije li prirodno da krivicu na sebe preuzmuslatkorečivi manipulatori i šarlatani?
Jedna od barjaktarki nadasve štetnog antivakcinalnog pokreta sročila je dokument naslovljen (doslovno) „Peticija za ukidanje obavezne vakcinacije u Srbiji”. Već u preambuli je postavila nebo kao gornju granicu svoje maštovitosti tvrdnjama da je „od posledica polivalentnih vakcina u SAD umrlo 145.000 dece”, da je vakcinisanje „genocidno” itd.
Ima, naravno, ljudi sa još nakaradnijim viđenjem stvarnosti, ali je u ovom slučaju problem što je peticiju, do kraja jula, podržalo oko 11.500 građana. Svi oni zahtevaju „momentalno ukidanje prisilne vakcinacije u Srbiji... po uzoru na ostale demokratske zemlje u svetu”. Niko im nije rekao da je vakcinacija izuzetno značajna i opšte prihvaćena civilizacijska tekovina koja se sa sve većim obuhvatom sprovodi čak i u najnepristupačnijim područjima najsiromašnijih država.
Različit je način na koji se pravno reguliše ta oblast. U mnogim demokratskim zemljama isti je kao i u Srbiji, a u ostalima se nalaze drugi mehanizmi da se vakcinama zaštiti 90–95 odstodece. Primera radi, u SAD, kao „uzoru demokratije”, uslov za školovanje je vakcinacija protiv 15 (za dečake), odnosno 16 (za devojčice), a ne samo protiv 10 bolesti, kao kod nas.
Ukidanje vakcinacije bi državi donelo neposrednu finansijsku korist, ali bi posledice bile pogubne. Razumljivo je da vlasti tu prividnu uštedu ne smeju da prihvate zbog odgovornosti prema podmlatku, ali i zbog međunarodnih obaveza (pomenimo samo Konvenciju o pravima deteta).
Ona armija od 11.500 ljudi može, međutim, da odbije vakcinaciju. Za njihovo svesno obmanjivanje autorka peticije se, očigledno, ne oseća odgovornom. A ko je, onda, odgovoran?
U nedavnim poplavama privedene su osobe koje su preterale u procenama žrtava. Ovde je, bez obzira na motive, u pitanju znatno teži prestup: direktno nagovaranje da se ugroze dečji životi.
Profesor univerziteta, predsednik Lige za imunizaciju
Zoran Radovanović
objavljeno: 31.07.2014.
