Izvor: RTS, 29.Dec.2009, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (29. 12. 2009.)
Novosti: Milioni još u ampulama, Press: Oči u oči sa monstrumom: Policija pustila silovatelja!, Blic: Poslanici za kastraciju seksualnih manijaka, Politika: Srbijom vlada „trilaterala”, pišu dnevne novine
Milioni još u ampulama
Može li Srbija, u kojoj je od početka vakcinacije pelcovano 62.727 ljudi, da utroši tri miliona cepiva? Ili će deo kontingenta, kupljenog po 799 dinara ili oko >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osam i po evra po dozi, ipak, biti višak?
Epidemiolozi još nemaju odgovor na ova pitanja, ali se nadaju da će odziv za vakcinaciju da se poveća. Statistika je mnogo manje "optimistična": ovim tempom vakcinacije, ako ljudi iznenada, masovno ne pohrle, vakcina će moći da se utroši za 293 dana neprekidne imunizacije!?
Dr Vladimir Petrović, koordinator vanredne imunizacije kaže da je za dva dana odziv na vakcinaciju povećan za 25 odsto, ali priznaje da "još dug put do konačnog cilja". A, to je - zaštita 2,8 miliona stanovnika, kojom bi mogao da se obori vrh epidemije i smanji broj težih oblika i smrtnih ishoda.
- Vakcinisano je 0,84 stanovništva, a sa ovom prvom isporukom od 140.000 doza, koju ćemo nadam se utrošiti do Nove godine, može da se obuhvati 1,8 odsto stanovništva - kaže dr Petrović.
U Vojvodini je potrošeno više od 60 odsto isporučenih doza. Dom zdravlja u Kikindi je potrošio vakcinu, u školskim dispanzerima u Novom Sadu, kaže dr Petrović, u ponedeljak su trošene poslednje doze. U široj Srbiji utrošeno je 55, a u centralnoj 37 odsto isporučene vakcine. U Beogradu su četiri doma zdravlja potrošila vakcinu - Voždovac, Savski venac, Stari grad i Novi Beograd.
Da li zbog antikampanje, za koju ministar zdravlja Srbije i epidemiolozi tvrde da je glavni razlog što se ljudi masovnije ne vakcinišu ili zbog ličnog ubeđenja mnogih da je čitava priča oko novog gripa "prenaduvana", tek vakcinacija tri miliona ljudi u Srbiji iz sadašnje perspektive izgleda kao "nemoguća misija".
Iako to javno poriču, nadležni, ipak, razmišljaju i o mogućnosti da otkažu jedan od tri miliona kupljenih doza. Nije poznato da li bi i kakve penale u tom slučaju Srbija morala da plati, ali i u radnoj grupi za odbranu od gripa, i u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje podsećaju na činjenicu da "Jugohemija farmacija" nije ispoštovala ugovor. Ona je bila dužna da za 25 dana od potpisivanja, do 8. decembra, isporuči 500.000 doza. Dosad je u zemlju stiglo 260.000, a ovih dana se očekuje još jedna isporuka.
Epidemiološka situacija je trenutno povoljna, virus stagnira, a registruje se i pad obolevanja.
Tome je svakako doprinelo i otopljenje, ali i prevremeni raspust. Dr Petrović kaže da je učestalost obolevanja među školskom decom od početka raspusta opala čak 10 puta, a među decom u vrtićima dva puta.
Povratak u škole se, međutim, "poklapa" sa početkom novog talasa gripa, koji epidemiolozi očekuju sredinom januara.
- Ako ne bude masovnog vakcinisanja školske dece opet ćemo imati porast obolevanja, koji će onda iz škola da se širi dalje - upozorava dr Petrović. - Radna grupa će sledeće nedelje razmotriti kada ćemo da pređemo na vakcinaciju druge kategorije prioriteta, a to su školska deca i zaposleni u javnim službama, pre svega u zdravstvu.
Školska deca vakcinisaće se uz dozvolu roditelja kod izabranog lekara.
Oči u oči sa monstrumom: Policija pustila silovatelja!
Ivana Nešić (23) iz Beograda prepoznala je na televiziji serijskog silovatelja Sašu Megu (30), koji ju je napao u oktobru u Tašmajdanskom parku! Ivana kaže za Pres da se šokirala kada je videla hapšenje seksualnog manijaka, jer je njen muž pre dva meseca uspeo da ga uhvati i preda policiji. Oni su ga, međutim, pustili tako da je on nastavio da siluje žene po Beogradu!
Ivana Nešić kaže da ju je Saša Mega napao 10. oktobra ove godine, oko 22 sata, na raskrsnici Bulevara kralja Aleksandra i Beogradske ulice, kod Tašmajdanskog parka.
- Radim u blizini Tašmajdanskog parka i te večeri sam se vraćala sa posla. Krenula sam ka Đušinoj ulici, kod Palilulske pijace, da se nađem sa suprugom, koji je bio kod rođaka. Na početku Beogradske ulice, nedaleko od restorana „Taš", iznenada sam osetila udarac po zadnjici. Okrenula sam se i susrela se oči u oči sa Megom! Shvatila sam da me je udario rukom, i uzviknula: „Budalo, šta hoćeš?" Čim sam ga pogledala shvatila sam da je bolestan, po očima se videlo da je psihički bolesnik - rekla je Ivana Nešić.
Naša sagovornica kaže da je odmah počela da traži mobilni po džepovima kako bi pozvala pomoć.
- Manijak je nastavio da me prati po parku! Zastajkivao je na svakih pet metara, a onda nastavljao za mnom. Pribijao se uz mene i gurao me! Ulica je bila pusta, jer je te večeri bila utakmica Srbija - Rumunija. Kada sam došla kod restorana „Taš", videla sam nekoliko mladića i stala pored njih. Uspela sam da izvučem mobilni iz džepa i glasno rekla suprugu: „Dođi odmah po mene, imam problem!" Mladići su mi ponudili pomoć i pozvali me da uđem u restoran, ali sam ja napolju sačekala supruga, koji je stigao bukvalno za pet minuta. Međutim, manijak je posle mog poziva odmah pobegao - kaže Ivana, i dodaje:
- Suprugu sam opisala napadača i peške smo krenuli kući. Kada smo stigli do pešačkog prelaza na raskrsnici Beogradske i 27. marta, ugledali smo manijaka, dok je u stopu pratio neku devojku! Moj suprug ga je zgrabio za vrat i držao sve dok nije došla policija.
Ivana objašnjava da je manijak trpeo šamare njenog supruga i da se nije opirao.
- Moj muž ga je zgrabio za vrat i bacio na izlog jednog butika. Potom ga je uhvatio za majicu i šamarao. Pitao ga je: „Šta si hteo od nje? Sada ćemo da pozovemo policiju!" Dok sam zvala policiju, manijak je ponavljao: „Nemoj, molim te, nemoj da zoveš policiju! Da li hoćeš da joj se izvinim?" Prijavila sam napad policiji, ali je ubrzo posle toga slučajno naišla patrola kojoj smo predali napadača. Kada su mu policajci tražili dokumenta, rekao je da nema, pravdajući se da je bolestan. Na njihovo pitanje da li je osuđivan, odgovorio je potvrdno, nakon čega su mi se noge odsekle od straha. Nama su uzeli podatke i rekli nam da možemo da idemo. Njega su pustili, a da je tada priveden, možda ne bi silovao još četiri žene po Beogradu - kaže Ivana.
Ona je rekla će se odazvati pozivu policije i da će rado svedočiti na suđenju protiv Mege.
Poslanici za kastraciju seksualnih manijaka
Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju", rekla je da kazne moraju da budu takve da silovatelje odvrate od ponavljanja dela. O hemijskoj kastraciji, navela je, „ipak treba dobro razmisliti" jer „treba tražiti meru između humanosti i zaštite građana od kriminalnih dela".
Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić, međutim, naglasio je da će ukoliko u Skupštini dođe do dogovora, ova koalicija podržati takvu sankciju.
- Ja sam za primenu najstrožih sankcija. Postoje zločini koji ostavljaju trajne posledice na žrtvu, a silovanje je jedan od najstrašnijih zločina - istakla je zamenica šefa poslaničke grupe „Napred Srbijo" Jorgovanka Tabaković.
Poslanik Nove Srbije Aleksandra Janković smatra da bi trebalo „razmisliti o toj meri" jer „nemamo mnogo programa za psihoterapiju, resocijalizaciju nasilnika i silovatelja".
Srbijom vlada „trilaterala"
Vođene sigurnom dobiti, minimumom rizika i lakom špekulativnom zaradom, banke su se u 2009. okrenule kupovini državnih hartija od vrednosti a manje klijentima. Razlozi za „prepakivanje" kreditnih portfolija leže u podatku da su dvonedeljni repoaranžmani sa Narodnom bankom Srbije za banke plasman „super posao", s obzirom da za njih nisu potrebna nikakva rezervisanja za potencijalne gubitke, kao kada daju zajmove preduzećima i građanima.
To je po oceni dr Branka Živanovića, profesora Beogradske bankarske akademije, pruzrokovalo devijacije novčanih tokova - tako što je nivo repotransakcija 4. decembra dostigao je 175,1 milijardu dinara dok je NBS na ime godišnje kamate trebalo da plati 14,2 milijarde dinara zaključno sa 18. decembrom. On je stava da je do smanjenja referentne kamatne stope u 2009. moralo doći znatno ranije.
- Na srpskoj sceni je kancerogeni kreditni triling koji čine NBS, Trezor i banke. A vidimo kako se provela privreda sa takvom samodovoljnom „trilateralom". Repooperacije NBS su od oktobra 2008. rasle sa 77 milijardi na fantastičnih 168,5 milijardi dinara do kraja novembra. Istovremeno je od februara obim trezorskih zapisa porastao sa 1,1 na 93,3 milijarde dinara. Paralelno, banke su više nego skromno povećavale kredite privredi koji su rasli od početka 2009 - u januaru 660 milijardi dinara a u septembru tek oko 736 milijardi dinara. Za stanovništvo gotovo da i nije bilo povećanja cele godine i krediti su se držali na 380-390 milijardi dinara - kaže Živanović.
Da bi punila praznu kasu, i vlada je od početka godine počela da izdaje trezorske zapise čiji je nivo početkom decembra iznosio oko 93 milijarde dinara. Pozitivan efekat ove emisije na razvoj finansijskih tržišta potpuno je umanjen visokim rizikom zbog nelikvidnosti budžeta i daljim produbljivanjem zaduženosti države, kao i činjenicom da će znatna sredstva biti isplaćena u vidu kamate. Obaveza države po osnovu te vrste zaduživanja mogla je, kako ocenjuje, da bude manja da je referentna stopa smanjena u prvoj polovini godine.
